Biti medijator u diskriminaciji osoba sa invaliditetom

Biti medijator u diskriminaciji osoba sa invaliditetom

Diskriminacija je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno, dovođenje u podređen položaj pojedinaca ili grupa ljudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji. Na primer, osoba sa invaliditetom nalazi se u nejednakom položaju u odnosu na osobe koje nemaju invaliditet. Može je izvršiti svako i može se desiti bilo gde – na poslu, u  školi, u bolnici, na stadionu, u prodavnici, u postupku pred organom javne vlasti, u sudu, u gradskom prevozu, na ulici…

Diskriminacija može biti direktna ili indirektna, namerna ili počinjena iz neznanja. Društvo i država sprečavaju diskriminaciju pre svega načelima propisanim Ustavom Republike Srbije i zakonima. Država aktivno sprovodi takozvane „mere i akcije“ kojima postiže jednakost u šansama, kako bi i osobe sa invaliditetom mogle da rade, uče, razvijaju svoje talente i veštine. Osobe sa invaliditetom tako postaju društveno uključene i ravnopravne.

Recimo, Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljeno je pravo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da obavlja poslove kao samostalan i nezavisan državni organ, koji prima i razmatra pritužbe, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere. On podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti, posredovanja, rešavanje problema putem medijacije ili pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz zakona.
Što se tiče diskriminacije osoba sa invaliditetom, zakonom je zabranjena diskriminacija ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Posledice bilo kog oblika diskriminacije su za diskrimisana lica uvek teške, zato je ovde pogodna medijacija.

Cilj medijacije u slučajevima diskriminacije je zaustavljanje povređujućeg ponašanja, kao i sprečavanje njegovog ponavljanja gde povređena osoba može rešavati problem sporazumno, mirnim putem, jer je posupak hitan, brz, neformalan, poverljiv (učestvuju samo strane u pustupku i medijator), jednostavan, jeftin. Strane kontrolišu postupak i u svakom momentu pregovaranja mogu da odustanu. Medijacija je poseban metod rešavanja sporova koji omogućava da strane u sporu, putem pregovora koji se vode uz pomoć medijatora, zajednički pronađu konstruktivno, obostrano prihvatljivo rešenje. Medijator je lice sa licencom, tj. koje ima dozvolu za posredovanje koju izdaje Ministarstvo pravde.

Informišemo Vas da o organizujemo online obuku za medijatore koja počinje 17. marta 2021. godine, i traje 5 dana, a realizator online obuke je državna ustanova – Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Autori obuke su:

-Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović, specijalista medicinske psihologije, licencirana medijatorka, Fakultetu političkih nauka u Beogradu

-dr Vera Despotović, socijalna radnica, porodična i psihodrama terapeutkinja i specijalista medijacije, Fakultet za medije i komunikaciju

-Vladan Jovanović, dipl. pravnik i specijalista porodične medijacije

Obuke su dvostruko sertifikovane (akreditovane) i u Ministarstvu pravde Republike Srbije i akreditacija u sistemu socijalne zaštite.

Ako želite da postanete medijator i posredujete u vansudskim sporazumima, možete se obratiti do 16. marta, na telefon 063445800 ili na mejl: reg.kancelarijaposrednika@gmail.com

Imajte u vidu da se i medijator može priključiti strukom za Srbiju bez diskriminacije!

Violeta Stamenković, diplomirani pravnik