Svaka organizacija bilo da se bavi proizvodnjom, uslugama ili trgovinom ima uticaj na životnu sredinu i samim tim treba da se bavi smanjenjem tog negativnog uticaja na životnu sredinu.

Prenošenje evropskog zakonodavstva u oblasti životne sredine i klimatskih promena donosi velike izazove. Sa tim će se nositi privreda, lokalne samouprave, javna preduzeća, ali i sami građani. Čekaju nas finansijske, ekonomske i socijalne analize o potrebnim merama i investicijama u velike sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, sakupljanje i tretman komunalnog i industrijskog otpada, sisteme za iskorišćenje otpada u energetske svrhe, fizičko-hemijski tretman opasnog otpada...

Jedna od investiciono najzahtevnijih direktiva je Direktiva o industrijskim emisijama. Podleže joj ukupno 227 postrojenja i ona su u obavezi da pribave takozvanu integrisanu dozvolu.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ishod od 53.000 tona recikliranja guma godišnje ocenjuje kao odličan rezultat.

U izjavi za Tanjug on objašnjava su gume jako profitabilne kada se reckliraju, a za to država odobrava značajne subvencije.

Privredna komora Srbije pokrenula je prošle godine Akademiju cirkularne ekonomije, namenjenu polaznicima iz malih i srednjih preduzeća.

Na Akademiji za cirkularnu ekonomiju PKS će obučavati zaposlene svih preduzeća kako da naprave zaokret u poslovanju. Cilj je da kompanije imaju manje izdatke za takse, veći profit i niže troškove za sirovine, vodu i energiju.

Cirkularna ekonomija, po oceni stručnjaka, predstavlja alat koji doprinosi unapređenju konkurentnosti, rastu BDP-a i otvaranju zelenih radnih mesta. Takođe je i novi plan upravljanja otpadom i potpuni zaokret u poslovanju, ka boljem, profitabilnijem, zdravijem i logičnijem.