Rumski vašar – jedinstveni brend Opštine Ruma

Rumski vašar predstavlja jedinstveni brend Opštine Ruma. Sada već tradicionalno, svakog trećeg u mesecu veliki broj kupaca i prodavaca iz cele Srbije, ali i zemalja u okruženju dolazi u Rumu kako bi izložili svoju robu. Rumski vašar je poznat po svojoj tradiciji i veličini, a kako je sve počelo saznaćete u redovima koji slede.

Kako je sve počelo

Novu Rumu je osnovao baron Marko Pejačević. On je u samom startu želeo povećanje svojih prihoda i išao je ka tome da dobije naklonost Dvora. Nastanak Rume, u ono vreme, odvijao se uobičajeno. Prvo se izabrala lokacija, zatim pravljenje plana samog naselja i na kraju obezbeđivanje privilegija koje bi privukle stanovništvo. Nova Ruma je osnovana na raskršću starih rimskih i turskih puteva što je bilo od velikog značaja za razvoj trgovine i zanatstva kao veoma važnih grana tada, a sudeći po posetama koje se svakog meseca beleže na Rumskom vašaru, potreba za trgovinom i zanatima se održala i danas.

Počeci Rumskog vašara vezuju se za 1747. godinu kada je Ruma dobila status slobodnog trgovišta. Status slobodnog trgovišta dobijen je poveljom Marije Terezije. To je bila prva privilegija koju je Ruma dobila. Pitate se šta je značio taj status? U to vreme, taj status je govorio da Ruma ima pravo da održi četiri vašara godišnje. Prvi vašar ikada u Rumi održan je 10.oktobra 1747.godine gde je okupljen veliki broj trgovaca i zanatlija. Vašar se isprva održavao četiri puta godišnje i to na Cveti, Spasovdan, Miholjdan i Svetog Petra i Pavla. Pored vašara, svake nedelje se održavala pijaca. Rumu su tada posećivali kako domaći tako i strani trgovci i zanatlije, najinteresantniji je bio dolazak Grka i Turaka na vašare i pijace.

Rumski vašar je nastavio da se održava i u periodu između dva svetska rata. U tom periodu datumi kada se vašar održava su se menjali i nisu bili stalni. Tek posle Drugog svetskog rata usaglašena je dinamika održavanja vašara, koja se i dan danas poštuje. Rumski vašar možete posetiti svakog trećeg u mesecu, znači dvanaest puta godišnje.
Vašar je isprva bio organizovan u Glavnoj ulici, ali je vremenom, zbog stvaranja sve većih gužvi izmešten na prostor severno izvan grada. I danas na njemu je primarna prodaja i kupovina stoke, ali je zastupljen i veliki broj zanatlija kao što su stolari, krojači, bombodžije, obućari koji prodaju svoje proizvode i usluge. Vremenom je na vašaru postala zastupljena ugostiteljska usluga, pa se posetiocu u popularnim šatrama mogu okrepiti jelom i pićem.

Rumski vašar danas

Rumski vašar je kroz godine postao svojevrstan brend Opštine Ruma. Vašar često poseti oko 30 000 ljudi, a kako bismo vam slikovito dočarali brojnost poseta zamislite dve Rume u jednoj. Vašar pored svoje ponude, predstavlja i jedinstven vid zabave i doživljaja za sve.
Na vašarskoj ponudi možete pronaći sve, ali su i dalje najzastupljeniji prodavci stoke, poljoprivrednih mašina, kožari i ostale zanatlije.
Rumski vašar je možda i najveći vašar ovog tipa u Evropi, a kako biste osetili duh istorije i atmosferu koja se ne može opisati rečima pozivamo vas da posetite Rumu i nadaleko poznati Rumski vašar.