Starije generacije zasigurno se sećaju kako je nekad izgledao Industrijski objekat „Crepana i ciglana“ u Kikindi, koji je nastao od nekadašnje ciglane braće Bon, osnovana davne 1866. godine. Pogon, u kom se svojevremeno sušio i proizvodio crep, ustupljen je umetnicima, gde se sada nalazi Centar za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“, i predstavlja ustanovu kulture koja se sastoji iz tri celine: Galerije „Terra”, Ateljea „Terra” i Muzeja „Terra”.
Kako je nekad bilo
Prvi podaci o ovom prostoru potiču iz 1904. godine kada se ovde nalazio parni mlin, a ubrzo je izgrađena parna ciglana i crepana. Posle Drugog svetskog rata, nastavljena je proizvodnja crepa, jer je 1946. godine od kikindskih crepana i ciglana čuvene Braće Bon, zatim pogona Jovančić i Ristić, Mesaroš i braća Šenk, formirano jedinstveno preduzeće – Industrija cigle i crepa „Toza Marković“, kako se fabrika u Kikindi i sada zove. Zbog zastarelosti tehnologije, Pogon dva, kako se tada zvao, 1974. godine prestaje sa proizvodnjom i u njemu vajar Slobodan Kojić pokreće vajarske susrete, tako da stara ciglana postaje umetnički atelje, što je ostala i do danas. Odlukom kolegijuma fabrike „Toza Marković” iz 1982. godine, stara ciglana je zvanično dodeljena Simpozijumu ”Terra” i u njemu se svake godine u julu održava međunarodni Simpozijum skulpture u terakoti. Tu je trenutno izložena samo četvrtina celokupnog fundusa, a autentična zgrada muzeja, sa svojih 2.100 kvadratnih metara, drugi je po veličini sačuvani objekat ovakve vrste na teritoriji nekadašnje Austrougarske monarhije.
Ponuda „Terre“
Osnovna delatnost Centra „Terra“ je izlagačka, i ona se realizuje kroz samostalne i grupne izložbe koje se održavaju u prostoru Galerije „Terra“ u Kikindi, kao i na drugim lokacijama u zemlji i inostranstvu, a u organizaciji ove ustanove. Osim izložbene delatnosti, Centar za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“ organizuje istoimeni internacionalni simpozijum skulpture velikog formata u terakoti, jedinstven umetnički događaj ove vrste. Ovaj Centar može da se pohvali neprekinutom tradicijom organizovanja vajarskog simpozijuma dužom od četrdeset godina.
Inače, na ovom simpozijumu učestvuju umetnici iz zemlje i celog sveta i vajaju skulpture, uključujući i one čiji je gabarit veći od jednog kubnog metra. Skulpture se izlažu u samoj koloniji, kao i u parku u centru Kikinde, a čuvaju se i u Muzeju „Terra“. Slobodno se može reći da u prostoru stare ciglane i crepane u veličanstvenom ambijentu i ateljeu starog Pogona 2, koji se nalazi u krugu „Toze Markovića“ nastala su dela koja su značajno uticala na pravac razvoja savremene srpske skulpture.
Blagodeti za umetnike
Radionica je vremenom prilagođena svim potrebama učesnika Simpozijuma, počev od najkvalitetnijeg materijala, pa sve do gigantskih peći. Prostor im pruža i mogućnost da svoj rad sagledaju iz svih uglova, čak i odozgo, zahvaljujući unutrašnjoj terasi što se nadvija nad studijom.
Količina svetlosti takođe je optimalna, zašto stvaraoci nemaju privid senki. Svi mogući alati su im na raspolaganju, kao i stručna pomoć. Instalirano je i podno grejanje, tako da umetnici mogu da rade i tokom zimskih dana. Ono što je čini drugačijom i posebnom je što je vajarima u „Terri“ otvorena mogućnost direktnog vajanja, zapravo direktnog utiskivanja vlastite osećajnosti u glinu, i to bez ikakvih ograničenja…
Foto: Terra / https://terra.rs/
