Nakon preduzetih mera za spasavanje privrede od posledica koronakrize, novi izazovi za ekonomske vlasti su zaustavljanje rasta javnog duga i ispravljanje velikih neravnoteža u budžetu, naveo je danas Fiskalni savet, koji očekuje da bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko tri odsto.
Zdravstvena kriza se nastavlja, privreda je i dalje u problemima, a država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju – tim pre jer se već neracionalno zadužila i potrošila preko 600 miliona evra za isplatu 100 evra punoletnim građanima, ističe se u analizi Fisklanog saveta.
Deficit budžeta u 2020. biće rekordnih 7 odsto BDP (oko 3 milijarde evra), i to ako ne bude novog programa pomoći privredi, dok će javni dug na kraju godine preći nivo od 60 odsto BDP. Na taj način, u jednoj godini se poništava svo umanjenje javnog duga koje je Srbija postigla za skoro tri godine vođenja uravnotežene fiskalne politike.
Savet upozorava da bi fiskalna politika morala da se prilagodi novim okolnostima, što podrazumeva smanjenje deficita u 2021. na oko 2 odsto BDP da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost, povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu i kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021.
Savet ističe da ukoliko u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze – pa bi pad BDP u 2020. u tom slučaju bio veći od 3 odsto i mogao bi iznositi oko 5 procenata.
Fiskalni savet procenjuje da će privredni pad u 2020. da dovede do smanjenja broja zaposlenih za 30 000 do 50 000.
Savet takođe smatra da učestala predviđanja državnih zvaničnika da će prosečna plata na kraju 2025. dostići 900 evra nisu bila kredibilna ni pre ove krize.
