Bager bara Ratkovo, kao jedan od najbogatijih revira za pecanje, mesto je i koje predstavlja stanište za pojedine ugrožene životinjske vrste. Ova prirodna oaza, na svega pedesetak kilometara od Novog Sada, otvorena je tokom cele godine i može se posetiti u bilo koje doba dana. Bager barom upravlja lokalni Klub udruženja ribolovaca, čiji nas je predsednik, Milan Došen, upoznao sa specifičnostima ovog čarobnog mesta nadomak Odžaka.
Milan Došen
Došen je kao rođeni Beograđanin napustio život u urbanoj sredini i zamenio ga seoskim pre 18 godina. Upravo Bager bara je ta koja ga je u ovom selu zadržala, a danas s ponosom ističe kako se oseća kao pravi Ratkovčanin.
“Imao sam 24 godine kad sam se doselio u Ratkovo. Moji roditelji su odavde, a što se samog ribolova tiče, ja sam celo svoje detinjstvo na raspustima provodio na Bager bari, gde sam pecao. Bara zapravo postoji otkad je napušten ciglanski kop, pre četrdesetak godina. Kako se pojavila podzemna voda, stvorio se specifičan eko sistem. Prvo su narasle biljke, posle su ljudi doneli ribe, to se razmnožilo i kroz te gotovo 4 decenije namestilo se ovo što vidite danas”, ispričao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, na ovom mestu ima i zaštićenih vrsta životinja, poput barskih kornjača, imaju i barske koke, liske, divlje patke, a doleću im, naravno, i labudovi.
“Ono što smo mi tu uradili jeste da smo se organizovali u Klub ribolovaca koji je počeo o bari da vodi računa. Najpre je divlja seoska deponija bila na obodu bare, a posle višegodišnje borbe, lokalna samouprava je to sklonila i omogućila razvoj ribolovnog i seoskog turizma. Inače, prvobitno je bilo planirano da se tu napravi centralna deponija za celu opštinu Odžaci, međutim, mi smo tim nekim građanskim aktivizmom uspeli to da sprečimo. Od tada do danas uspeli smo da sačuvamo taj riblji fond i pretvorili ovo u revir za ribolov, mesto koje je zaštićeno i osposobljeno za lov”, saznajemo od Došena.
Ono na šta su naročito ponosni je činjenica da je ribolov kod njih od prvog dana besplatan za decu, žene i osobe sa invaliditetom, a režim pecanja je takav da je dozvoljeno pecati na maksimalno tri štapa. Od ribe se može odneti bela riba, dok se ostale riblje vrste moraju vratiti nazad.
Kroz članarine koje ostvare za seoski turizam, Klub finansira sve aktivnosti na jezeru, a gde spada održavanje, navodnjavanje i dr. Samo vodeno ogledalo je površine oko 2,5 hektara, s tim što je cela površina kojom Klub upravlja 6,5 hektara. Na ovom mestu lovi se bas, štuka, smuđ, bela riba, šaran, amur… Uvezani su sa Ujedinjenim ribolovcima Srbije, čiji je Došen jedan od osnivača.
“Imamo sjajnu saradnju sa Ujedinjenim ribolovcima Srbije, kao i sa Ribolovačkim savezom Vojvodine, u kom naši prijatelji rade ozbiljan posao na očuvanju ribljeg fonda. Imamo dobre odnose sa lokalnim udruženjima koja neguju tradiciju kroz folklore, sa sportskim udruženjima, a takođe i sa lokalnom samoupravom koja nam je pomogla da prostor delimično pokrijemo uličnom rasvetom, što je od velike važnosti, kako zbog bezbednosti, tako i zbog sprečavanja eventualne krađe ribe”, rekao nam je Milan i dodao da im je plan da urade projekat da se završi komplet osvetljenje oko jezera.
Na Bager baru ljudi, pre svega, dolaze zbog ribolova, ali i zbog bogate ponude domaćih gastronomskih specijaliteta u Klubu.
“Mi se trudimo da u našoj ponudi svoje mesto prvenstveno nađu lokalni proizvođači, tako da deo piva koje recimo nudimo je iz zanatske pivare Vrač iz Odžaka, domaće vino uzimamo od vinarije Danilovac iz Deronja, kobasicu uzimamo od našeg lokalnog majstora Srđana Blagojevića, voće, povrće, sve to nabavljamo od malih poljoprivrednih gazdinstava. Pripremamo sve ono što je autentično za Bačku, na tradicionalan način, a s vremena na vreme organizujemo i druženje članova kluba sa muzikom, koje bude otvoreno i za druge posetioce.”
U okviru kompleksa Bager bare započeta je i izgradnja parka autohtonih rasa. Kako saznajemo od našeg sagovornika, objekti su pravljeni u neolitskom stilu, kopije su praistorijskih kuća i već sada imaju prve stanovnike.
“Trenutno imamo par vodinih bivola, domaćih bivolica, a u planu je da se završe objekti i za ostale autohtone rase, za balkanske magarce, ovce pramenke, balkanske koze, brdske konje… Ideja je da to bude jedan biološko-istorijski park, da naš posetilac može da vidi kako je izgledao objekat iz doba neolita i da vidi autohtone rase domaćih životinja na jednom mestu, kao i da čuje priču o tome koji je značaj tih životinja, na koji način se ti objekti grade i slično”, objašnjava Došen.
Na ovo mesto već su dolazili mladi izviđači iz Novog Sada, koji su čak u okviru svoje posete uzeli učešće u izgradnji jedne od kućica. Dolazili su i izviđači iz Odžaka, dok iz seoske škole često na Bageru organizuju nastavu u prirodi.
“Plan za dalje je završetak izgradnje parka, koji bi nam omogućio da organizujemo dečije ekskurzije u punom obimu, a to podrazumeva da tu nauče o istoriji gradnje, o domaćim životinjama, da imaju praktične radionice, na kojima će npr. mesiti hleb i peći ga u praistorijskoj peći, gađati iz luka i strele, pecati na praistorijski pribor, na bambus štapove itd. Takođe, planira se i izgradnja kampa, što će, verujem, naročito obradovati naše posetioce”, smatra Milan.
Osim Ratkovčana, Bager baru rado posećuju i ljudi iz cele Vojvodine, Beograda i drugih delova Srbije, pa i iz okruženja. Prednost ove oaze je i blizina železničke stanice, a svi putnici namernici uvek su dobrodošli. Prenoćište je moguće naći u samom selu, ali naravno i u Odžacima, čijoj opštini Ratkovo i pripada.
Bager bara je kutak prirode sređen taman toliko da ne ugrožava autentičan prirodni izgled, u kom možete uživati u pravom smislu te reči, kroz ribolov, šetnje, domaće gastronomske specijalitete i sjajne domaćine, članove Kluba udruženja ribolovaca iz Ratkova, dobre ljude i velike ekologe.
