Devojčicama i dečacima u našoj zemlji obezbeđen je jednak pristup obrazovanju na svim nivoima, ali je sam izbor zanimanja često rukovođen tradicionalnom podelom na „muška” i „ženska” zanimanja.
U svim savremenim sociološkim istraživanjima primećuje se prevladavanje takozvanog „principa običajnosti”, po kome se ponašaju članovi porodice, domaćinstva i društva u celini. Dakle, ne samo otac, muž i brat, nego i majka, supruga i sestra, u većini slučajeva smatraju da je normalno što se neki poslovi tretiraju kao „muški” odnosno „ženski”.
Dečaci se češće odlučuju za prirodne nauke, matematiku, mašinstvo, geodeziju, građevinarstvo, pa je samim tim u oblasti tehnike, proizvodnje i građevinarstva među njima veći broj kvalifikovanih stručnjaka. S druge strane, među diplomiranim studentkinjama više od polovine potpada pod oblast obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, umetnosti i humanističkih nauka. Prva zanimanja su traženija i plaćenija, dok su drugopomenuta zanimanja poklekla pod naletom svetske ekonomske krize.
U poslednje vreme sve više se javno insistira, pa čak i formalno-pravno reguliše obaveza izjednačavanja poslova, ali se u stvarnom životu političke deklaracije i pravne regulative koje treba da doprinesu ostvarivanju društvene jednakosti između polova, teško realizuju.
Građevina i povezane industrije su najdominantnije muške industrije na svetu. Nijedna druga privredna grana ne zapošljava tako malo žena kao građevinarstvo: svega 13 %. Nema žena na vodećim pozicijama, a kao vlasnice firmi gotovo da ne postoje. Čak i kada pokrenu svoja preduzeća, one često ostaju u mikro segmentu što je specifično za žensko preduzetništvo.
Građevinarstvo ima veliki problem sa nedostatkom stručne radne snage, a razlog je i to što u građevinarstvu radi manje žena nego u drugim sferama. Kada je reč o razumevanju profesija u našem društvu kao više muških ili više ženskih, u poslednjih nekoliko decenija došlo je do značajnijeg pomaka u odnosu na pređašnji tradicionalni, patrijarhalni društveno-kulturni obrazac.
Iako tradicionalna podela poslova na „muške” i „ženske” nije potpuno nestala, ne samo u našem, nego i u najrazvijenijim društvima sveta, ipak je evidentno da je razlika između rodnih uloga kako u privatnoj sferi (domaćinstvu), tako i u javnoj sferi života (preduzeću), znatno manja.
To utire put jednoj novoj normalnosti da radni dan nekih dama ne počinje u haljini, na visokim potpeticama i sa savršeno isfeniranom frizurom, već u zaštitnim čizmama, radnom kombinezonu i sa šlemom na glavi.
Na primer, Agnes Borhers iz Nemačke je zasigurno najpoznatija građevinska radnica, ako je sudeći po društvenim mrežama. Ona je ujedno i glavno lice kampanje „Žena na građevini“ (Frau am Bau). Kampanju je pokrenula njena šefica Barbara Hagedorn, koja sa mužem vodi istoimeno porodično građevinsko preduzeće. Agnes je oduvek bila fascinirana snagom i veličinom građevinskih mašina i nakon završetka svakog projekta uživa što može da kaže da je učestvovala u tome.
Da li ste znali da je sve do devedesetih godina u nekim zemljama „slabijem polu“ bilo zabranjeno da radi na gradilištima? Taj posao je smatran teškim i prljavim. U drugim je, međutim, bilo žena koje su upravljale građevinskim dizalicama i koje su vozile bagere. Takođe je bilo i građevinskih inženjerki, arhitektica i sl. ali mnoge od tih visoko kvalifikovanih žena su odlazile u javne službe jer se smatralo da je rad u njima prikladniji za spajanje posla i porodice nego što su to privatna preduzeća koja češće menjaju gradilišta.
Međutim, građevinski poslovi više ne važe za prljave i teške jer nove tehnike i metode rada zahtevaju sve više pamet, a manje snagu mišića.
Prema najnovijim svetskim istraživanjima, seksizam i predrasude 75 % ispitanika smatra ozbiljnim problemom u ovom poslu. To mišljenje deli čak 80 % muških učesnika istraživanja. Pripadnici oba pola takođe se slažu da je ženama sa istim kvalifikacijama teže da napreduju.
Udruženje poslovnih žena Srbije pokrenulo je nekoliko novih projekata usmerenih ka eliminaciji rodnih stereotipa u društvenom i ekonomskom životu žena. Ono se posvećeno bavi ekonomskim osnaživanjem žena u nekoliko pravaca, a jedan od njih je i povezivanje marginalizovanih grupa žena na tržištu rada sa uspešnim preduzetnicama u oblastima u kojima postoji deficit određenih profila radnika na tržištu rada.
Samo otvoreno pričanje o problemu, deljenje iskustava i networking može imati za cilj osnaživanje žena i prevazilaženje tradicionalizma u javnoj sferi tj. sferi poslovanja koje godinama rezultira sve većom tehničkom nepismenošću žena što ih dodatno marginalizuje na tržištu rada.
Tekst: Viola Nešković
