Srpski autor, urednik i društveno – politički radnik, gospodin Nebojša Kuzmanović, od 2018. godine obavlja funkciju direktora Arhiva Vojvodine – ustanove koja za nekoliko godina puni 100 godina postojanja. Kuzmanović je za svoj rad dobio nekoliko nacionalnih priznanja, kao i nagrade slovačkih udruženja i Ministarstva kulture Republike Slovačke. Član je Matice srpske, Matice slovačke, Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Za nepune četiri godine, Kuzmanović je značajno unapredio rad Arhiva Vojvodine i učinio ga bližim javnosti. Svojim radom pomogao je da se podigne svest o značaju istorijskih dokumenata, a ustanovu na čijem je čelu učinio je vidljivijom i prepoznatljivijom. Za naš časopis gospodin Nebojša Kuzmanović govorio je o aktivnostima Arhiva Vojvodine i upoznao nas sa novom zakonskom problematikom vezanom za arhive i arhivsku građu.
Gospodine Kuzmanoviću, od sredine 2018. godine ste na čelu Arhiva Vojvodine, koji ima status ustanove kulture od nacionalnog značaja. Zamolila bih Vas da nam ukratko predstavite delatnost Arhiva Vojvodine.
U Arhivu Vojvodine, koji je osnovan 1926. godine, sam od 2018. godine i sve dok nisam došao u ovu ustanovu nisam znao koliko je ona u stvari značajna. Velika čast je raditi u ustanovi koja ima 45 miliona dokumenata, a pošto se arhivska građa meri u metrima, to je nekih 7.434 dužnih metara. U zgradi u kojoj se nalazi Arhiv i koja je napravljena 1901. godine, već ponestaje prostora za arhivsku građu. Naročito sada, kada je usvojen novi Zakon o arhivskoj građi.
Arhivska građa je potrebna pojedincima, društvenim grupama, udruženjima, organizacijama, narodima, državama… Arhivsku građu čini veliki broj raznovrsnih dokumenata koji se čuvaju – od matičnih knjiga koje su prve na spisku dokumenata koji se traže, jer ljudi vole da znaju svoje poreklo, istoriju, pa se iz raznih delova sveta javljaju. Matične knjige iz 18. i 19. veka smo digitalizovali. U Arhivu imamo i matične knjige nastale pre 1985. godine i po tome smo specifični, jer su to primerci koje su crkvene vlasti dostavljale državnim županijama i opštinama. Pored matičnih knjiga, čuvaju se katastarske knjige, planovi, naselja… Poslednjih desetak godina smo imali veliki udeo u poslu vezanom za vraćanje imovine posle
Drugog svetskog rata.
Najstariji dokument koji čuvamo u Arhivu Vojvodine je iz 12. veka, to je jedan bogoslužbeni spis na latinskom i češkom jeziku. Nastao je u Češkoj, a mi smo ga dobili u restituciji posle Drugog svetskog rata. U Arhivu Vojvodine imamo 38 stalno zaposlenih arhivista, od toga savetnika 10, viših arhivista 11, a 8 arhivskih pomoćnika i jedna smo od najstručnijih ustanova u ovoj oblasti na prostoru cele Srbije. Sposobni smo da čuvamo arhivsku građu, što nam je osnovni zadatak, da je obrađujemo, sređujemo, preuređujemo, ali smo sposobni i za poslove izlaska na teren i da zainteresovanim
subjektima izvršimo sređivanje arhivske građe. S ponosom ističem jedan veliki posao koji smo radili prošle godine, a to je sređivanje arhivske građe u „Telekomu“, u našoj Pošti gde je nekih 2 km arhivske građe sređeno.
Da bi dokument bio sačuvan, u Arhivu je 2015. godine je Laboratorija za konzervaciju i restauraciju otpočela sa radom, a od 2019. je formirano Odeljenje za digitalizaciju i mikrofilmovanje. U okviru Arhiva smo povećali obim izdavaštva i tokom prethodne godine smo objavili oko 40 novih naslova.
Programska politika naše ustanove je da čuvamo, sređujemo, obrađujemo, publikujemo i pokazujemo ljudima šta radimo i koje se blago ovde čuva, i da učinimo dostupnom široj javnosti (arhivsku građu). Uloga ovakvih ustanova je da bude na korist privredi, pojedincima, ljudima kao humanističkim bićima…
Kada je u pitanju dostavljanje arhivskih knjiga, kakav je odziv do sada i jeste li zadovoljni kako sve funkcioniše?
Većina registratura za koje je nadležan naš Arhiv redovno dostavlja prepise arhivskih knjiga. Oni koji tu obavezu nisu poštovali do sada, zatražili su pomoć arhivista koji rade u spoljnoj službi, i rade na sređivanju svoje arhivske građe kako bi do propisanog roka 30. 4. 2022. dostavili prepis arhivske knjige zaključno sa 2021. god. Očekuje se veći priliv prepisa arhivske knjige pred kraj propisanog zakonskog roka.
Novi Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti je u svakom slučaju „probudio“ i one koji su se prema svojoj arhivskoj građi i dokumentarnom materijalu odnosili neodgovorno. Arhiv Vojvodine, s obzirom na svoju nadležnost da vrši zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala nastalih u radu pokrajinskih organa i organizacija, te drugih stvaralaca i imalaca čiji je osnivač autonomna pokrajina ili čija je delatnost od interesa za pokrajinu, nije imao „navalu“ novih registratura, odnosno stvaralaca arhivske građe i dokumentarnog materijala.
Da li mislite da će se Zakon menjati u narednom periodu?
Zakon bi morao da se menja, odnosno da se bar izvrše neophodne izmene i dopune. U Državnom arhivu Srbije je formirana radna grupa u decembru prošle godine, koja je prikupila od arhiva primedbe i predloge za izmenu Zakona i iste uputila Ministarstvu za kulturu i informisanje. Veliki problem je što podzakonska akta nisu doneta, njihovo donošenje bi umanjilo nedoumice u primeni Zakona i omogućilo dalje usaglašavanje rada arhiva.
Od kog perioda arhivsku knjigu predaju AD preduzeća koja su prešla u DOO? Od početka osnivanja ili od kada su DOO?
AD predaje prepis arhivske knjige od osnivanja do promene statusa, a d.o.o. od osnivanja zaključno sa 2021. godinom, odnosno d.o.o. predaje i za AD kao pravnog prethodnika. Zakon propisuje obaveze i za stvaraoca i za imaoca arhivske građe i dokumentarnog materijala, pa u ovom slučaju d.o.o. je imalac arhivske građe AD i treba da sredi i upiše u arhivsku knjigu građu i AD.
Da li su sportska udruženja u obavezi da predaju arhivsku knjigu?
Predaje se prepis arhivske knjige ili fotokopija. U obavezi su i sportska udruženja, a pre dostavljanja prepisa treba da donesu i opšti akt o načinu evidentiranja, klasifikacije, arhiviranja iIi čuvanja arhivske građe i dokumentarnog materijala i listu kategorija registratorskog materijala, ako to nisu uradili.
Šta mislite da bi moglo da poboljša rad Arhiva u narednom periodu?
Arhiv bi trebalo da više pažnje posveti digitalizaciji arhivske građe, a za to je potrebna oprema, kao i o stručnom usavršavanju zaposlenih.
Kakvi su planovi vezani za Arhiv Vojvodine u 2022. godini?
Pripremamo ponude za sređivanje arhivske građe nekih velikih subjekata, da radimo znači spoljnu službu. U okviru Novi Sad – Evropska prestonica kulture, imamo neke naše projekte, a radimo i veoma važne stvari u oblasti izdavaštva i nastavljamo popise na žrtvama u Banatu i Bačkoj, i na taj način ćemo zaokružiti popise u AP Vojvodini. U oblasti izdavaštva uradićemo nekoliko važnih projekata. Objavićemo sabrana dela Milorada Ekmečića, jednog od najvećih istoričara u našoj zemlji, u 15 knjiga. Zatim ćemo objaviti sabrana dela Vasilija Kristića u 15 knjiga i Dejana Medakovića u 10 knjiga.
Takođe radimo veoma važan projekat sa Arhivom Srba iz Zagreba. To je Arhiv koji pripada Srpskom narodnom vijeću – etničkoj samoupravi Srba u Hrvatskoj. U okviru projekta radimo objavljivanje popisa pokrštenih Srba i ljudi na području Zagrebačke biskupije. Prema izjavi Alojzija Stepinca, 250.000 Srba je pokršteno i prekršteno na rimokatoličku veroispovest.
