„Iako je ova godina bila veoma teška, zadovoljan sam kako smo se borili i postignutim rezultatima, pa Srbija u 2023. godinu ulazi sa stabilnim javnim finansijama“, izjavio je nedavno u Bakuu ministar finansija Siniša Mali.
Šta čeka svet u 2023. godini? Šta Srbiju čeka u 2023. godini? Prema svemu sudeći – rat u Ukrajini odrediće odgovor na ovo pitanje. A hoće li i kada će se rat završiti? Odgovor na ovo pitanje niko od nas ne zna.
Privredni rast u 2023.
U 2023. godinu privreda Srbije će ući sa preovlađujućim negativnim trendovima poput opadanja privredne aktivnosti, stagnacije na tržištu rada, visoka inflacija i visoki spoljni deficit. Kako je nedavno istakao Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, rezultati u narednoj godini zavisiće od kretanja u evropskim privredama, ali i od politike koja će se primeniti u Srbiji. Zbog velike neizvesnosti u pogledu razvoja geopolitičke situacije, makroekonomske prognoze za 2023. su orijentacione i uslovne i verovatno će biti promenjene.
„Neizvesnost je velika, teško je prognozirati, a recesija u svetu verovatno neće biti duboka i snažna, već pre plitka i blaga. S obzirom na sve okolnosti predviđamo da će rast naše privrede u narednoj godini iznositi oko dva odsto, pri čemu je verovatnije da bude niži nego da bude viši. To je niže od vladinih prognoza i međunarodnih finansijskih institucija koje govore o rastu od oko 2,5 procenata”, kazao je Arsić.
Kako ističu analitičari Erste grupe, smanjila se prognoza rasta BDP-a Srbije u 2022. godini na 2,3 odsto, a za 2023. godinu očekuju privredni rast od svega 1,6 odsto, što je smanjenje prethodne projekcije za 1,4 procentni poen. Oporavak poljoprivrede, nakon dubokog pada u ovoj godini, mogao bi da ublaži negativan uticaj prethodno navedenih faktora.
Ekonomija u 2023.
Prema poslednjim podacima, inflacija je u oktobru bila 15%, u novembru je bila 15,1 odsto. „Ono što mi vidimo trenutno, to je nekih 15 posto plus minus. Dakle, ona može da ostane na istom nivou. Može da bude ili neznatno viša ili niža“, izjavio je za RTS Milan Trajković, zamenik direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, i ocenio da će inflacija biti ispod 15,8% baš koliko je prognozirao MMF.
Trajković je istakao takođe da može da se desi da u januaru inflacija bude u porastu zbog povećanja cene struje i gasa, a od februara i marta se očekuje da inflacija postepeno počne da pada, a da u drugoj polovini 2023. krene oštrije da pada i da je prognoza da krajem 2023. godine inflacija u Srbiji bude između sedam i osam odsto.
„Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija će ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji. Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovinu 2023. a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine“, navodi se i u NBS izveštaju o inflaciji.
Usvojenim budžetom za 2023. godinu predviđeno je dalje povećanje penzija nakon novembarskog rasta, i to do 12,1 odsto već u januaru, povećanje plata u javnom sektoru u istom mesecu u iznosu od 12,5 odsto, zatim povećanje plate za vojna lica, oficire, podoficire i vojnike po ugovoru za 25 odsto, te rast minimalne zarade od 14,3 odsto.
“Naša ekonomija je integrisana u sistem međunarodne ekonomije i u tim kriznim okolnostima se testira snaga svakog sistema. Mogu slobodno da kažem da je Srbija među zemljama koje su imale najbolje odgovore i rezultate u vreme krize”, istakao je Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije.
Kapitalne investicije u 2023.
Prema izjavama ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, nedavno usvojeni budžet Republike Srbije pokazuje da globalna kriza ne utiče na opredeljenje vlade da ulaže u kapitalne projekte. Vlada Srbije izdvojila je čak 3,6 milijardi evra.
Velika ulaganja u infrastrukturu traju godinama, kako bismo nadoknadili zaostatak koji je naša zemlja imala zbog sankcija i svega što nam se dešavalo u prošlosti. Osim toga, ova ulaganja će sasvim sigurno pomoći Srbiji da obezbedi visok stepen rasta BDP-a. Kako ističe ministar Vesić, te stope bi bile veće da nije došlo do problema kod naših glavnih spoljnih partnera.
Takođe on smatra da će Srbija ovim rekordnim ulaganjem u kapitalne projekte izbeći recesiju i obezbediti stabilnu stopu rasta. Obzirom na velika ulaganja investitora u Srbiji – čak 17 milijardi evra u poslednjih pet godina, država poseban akcenat stavlja na razvoj putne i železničke infrastrukture. Brza pruga do Subotice biće završena do kraja 2024. godine, a pruga do Niša do 2028. godine.
