Zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, domaći proizvođači stiropora mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora. Naime, na osnovu inicijative Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Domaća regulativa usklađena je sa onom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.
Pored proširenja primene stiropora, jedan od prioriteta u novom Pravilniku bila je protivpožarna zaštita. Domaći Pravilnik je sa aspekta protivpožarne zaštite u građevinarstvu stroži u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala.
Pad od 30% plasmana na tržištu zbog prethodnog Pravilnika
Proizvođači stiropora imali su u prošloj godini pad od 30% plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.
“Pravilnik je usvojen bez konsultacija sa Grupacijom. To je dovelo i do otežanog snabdevanja termoizolacionim materijalima na tržištu Srbije. Za puni efekat novog Pravilnika potrebne su dve do tri godine da bi se materijal vratio u projekte i narudžbine počele ponovo da rastu”, smatra Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor “FIME”.
Stiropor se može primenjivati na višim objektima nego do sada
Najveća korist za proizvođače, koju je doneo izmenjeni Pravilnik, jeste ta što se stiropor kao komponenta kompozitno fasadnog termoizolacionog sistema može primenjivati i na višim objektima nego do sada, smatra Vladimir Ćujić, potpredsednik Grupacije i direktor marketinga “Austroterma Srbija”. Takođe, opisi kategorija zgrada izmenjeni su tako da će i po tom osnovu stiropor imati širu primenu.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay / Humusak
