Iako smo jedna od retkih država Evrope koja za sopstvene potrebe proizvodi dovoljnu količinu kukuruza, pšenice, soje i suncokreta, nije bilo moguće preskočiti vesti o poskupljenju jedne od tih osnovnih poljoprivrednih sirovina – pšenice. U prvoj polovini marta poskupljenje je beležilo rast do 20 %, a debatovalo se i o zabrani izvoza pšenice, koja bi bila moguća samo uz dozvolu Vlade. Javnost, kao potrošači sa jedne strane, i proizvođači sa druge strane imaju svoja pitanja i nedoumice. O čemu je tačno reč?
Pre sukoba Rusije i Ukrajine aktuelno stanje, koje je zahvatilo i poljoprivrednike, bila je pandemija. Bez obzira na to što je ona i dalje na snazi, postojao je period kada su se svi planovi i strahovi slivali u tom pravcu. Tada je ostao značajan deo viška pšenice, a prodat je u onom momentu kada je krenula panika, a zbog nje intenzivnija i učestalija kupovina.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsetio u martu da je Mađarska uvela zabranu izvoza pšenice i najavio da bi isto tako moglo da se desi kod nas, proizvođači ne dele isto mišljenje. Razlog za to je upravo višak pšenice koju Srbija i dalje poseduje. S druge strane, postoje predlozi da se kontroliše situacija (predlog uvođenja kvota) i ukoliko se primeti potencijalno postojanje problema – tek onda da se zabrani izvoz.
Kako poskupljenje utiče na poljoprivrednike, a kako na potrošače?
– Ako se nastavi dinamika izvoza kao što je bila do sada na tržištu pšenice, po uobičajenom tempu do 100 hiljada tona mesečno, mislim da apsolutno nema razloga za neku paniku i bojazan da mi pšenice nećemo imati – rekao je nedavno za medije Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Ako uzmemo u obzir da relevantni sagovornici u medijima nedeljama u nazad govore o velikoj količini viška pšenice koju posedujemo, priča o zabrani izvoza može da ima poguban efekat na proizvođače. Količina troškova setve koju su morali da podnesu bila je izrazito visoka zbog direktno uvećane cene gasa.
Gledano sa ugla izvoza, moglo bi se reći da je za naše izvoznike ovo takoreći idealna prilika, jer usled visokih cena i „cenzure“ na pšenici, moguće je izvoziti veću količinu u odnosu na planiranu.
Kako je jasno da je poljoprivrednicima potreban novac i da se veliki deo javnosti protivi zabrani izvoza, važno je sagledati i ugao potrošača. U trenutku pisanja teksta za novi broj magazina „Biznis vesti“, predviđanja za dalji rast cene pšenice ne bi bila dobra upravo za njih. U tom slučaju kod nas, ali i na globalnoj agro sceni, potrošači bi morali da izdvoje dodatnu, nezanemarljivu sumu novca kako bi kupili osnovne namirnice koje svaka porodica ima u svojoj kuhinji: prvo brašno, recimo, a odmah zatim i hleb. Ili, u nekoj drugoj varijanti, važnih namirnica prosto ne bi bilo na stanju u trgovinama.
Šta se dešava u regionu, a šta u svetu?
Iako države nastoje da kontrolišu poskupljenja, ponešto nije moguće izbalansirati. Bosna i Hercegovina, recimo, žitarice je nabavljala od Srbije, a zatim od Mađarske i Hrvatske po nešto višoj ceni. U Čikagu, u prvoj polovini marta, dogodilo se da je pšenica iznosila 495 dolara po toni. Veće ministara Evropske unije (EU) zatražilo je uvođenje takozvanih vanrednih mera za spasavanje stočarstva i ostatka evropske poljoprivrede, koja je pogođena velikim skokom cena žitarica i ulja na svetskom tržištu.
Postoji bojazan i za ostale važne namirnice poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe, jer je Ukrajina među vodećim zemljama izvoznicama istih. U Nemačkoj se, recimo, ishod već oseća. Ulje je odavno poskupilo, a negde je aktuelno ograničavanje kupovine ulja do četiri litre.
Posećamo za kraj da je Ukrajina blokirala izvoz raži, ječma, heljde, prosa, šećera, soli i mesa do kraja ove godine. Rusija i Ukrajina, prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, učestvuju sa 29 % u globalnom izvozu žitarica, a Evropa uvozi 25 % svojih žitarica i ulje od Rusije i Ukrajine.
