Ono što je za Guču truba, za Zlatibor pršuta, za Kraljevo kajmak a za Šumadiju šljivovica – to je za Feketić višnja. Izuzetnog je ukusa i kvaliteta, a od nje se prave i vino i pekmez. Dakle, u Feketiću je višnja slatka kao trešnja, crna kao maslina a mogla bi da postane i zlata vredna.
Otkud višnjici u ovom delu Bačke
Obronci Telečke visoravni oduvek su bili poznati po vinogradima i odličnom vinu. Između dva svetska rata, vinograda je bilo mnogo a između su sađeni višnjici. Tle je bogato gvožđem i magnezijumom, zato je verovatno i višnja tako dobra. Slatka je i sjajna, prijatnog ukusa, pa je postala tražena na pijacama obližnjih mesta. Sazreva rano, već početkom juna. Nije se kalemila, već se sadila i razmnožavala iz korenovih izdanaka.
Do sedamdesetih godina, i po 50 vagona ove rane voćke izvozilo se iz malog Feketića u Nemačku, na veliko evropsko tržište. Onda je pala cena, pa su za ovdašnju crnu višnju nastupili crni dani. Višnjici su iskrčeni. Ostala su samo pojedinačna stabla u dvorištima, pa je najveći plantažer višanja sada Andraš Horkaj koji ima 200 stabala.
Izuzetnog kvaliteta
Da sve ono što smo čuli nije prazna priča, pokazale su stručne analize. Višnja je po sastavu izuzetna – sadrži 20 posto suve materije, svega osam posto koštica, izuzetno visok sastav antioksidanata, a uz to i je visoko tolerantna na sve štetočine i bolesti, pa joj nije potrebna hemijska zaštita. „Otputovala“ je i u Budimpeštu kod najvećeg svetskog stručnjaka za ovu vrstu voća koji je pohvalno ocenio, tako da u Feketiću mnogo očekuje. Povezali su se i sa Centrom za voćarstvo i vinogradarstvo pri Institutu za istraživanja u poljoprivredi u Čačku, što je bio jedan od prvih koraka ka priznavanju ove sorte i sticanja robne marke. Sve po propisu, kao što je i red.
Dotad se malo i eksperimentisalo, pa su na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u ogledne svrhe stručnjaci sušili višnju. Bio je to nov pokušaj, i pokazala se odlično. Zasad se od višanja peče rakija, pravi vino, višnjevača, pekmez, slatko i kompoti. O kolačima da i ne govorimo. Njih posetioci mogu probati na junskim „Danima višnje“, kad se u Feketić sjate i gosti i privrednici iz cele Srbije ali, i iz Crne Gore, Mađarske… To je i trodnevni festival, i druženje, i ozbiljni deo sa stručnim predavanjima.
Proizvodi od višnje
Zainteresovanih kupaca i te kako ima, ali problem je količina. Višnjevih stabala nema dovoljno za veliko tržište, a premnogo ih je za ličnu upotrebu. Najveći trošak je berba. Stabla su visoka, dosežu čak do dalekovoda i ako se za branje koriste mašine, plodovi se moraju odmah upotrebiti. Razmišlja se i o „spuštanju“ krune, što je izvodljivo, pa bi branje bilo lakše. Ne bacaju se ni koštice, pa njih pakuju u anatomske jastučiće, koji se prilagođavaju obliku glave.
Ova čudesna voćka može da se nađe i u čokoladi i bombonama, a koristi se i kao povrće za sosove i prelive uz pečena mesa. Japanci traže prah od višanja od kojeg, uz malo vode, začas mogu napraviti instant-sok obogaćen svim njenim blagotvornim svojstvima.
Rekli bismo da je višnja i te kako blagorodna voćka. A, ono što se očekuje – da Feketić proširi i poveća površine višnjicima.
Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/44354/Zlatna-visnja-Feketica
Foto: www.novosti.rs
