Nedavno je u javnost dospela tužna vest iz agroekonomije, koja zasigurno nije ostavila ravnodušnim agrare širom Srbije. Neki od voćara iz okoline Kragujevca morali su da bace trešnje, jer za njihov proizvod nije bilo kupaca. Iako se proizvođači trešanja uglavnom ne žale na rod ovog voća, postavlja se pitanje kakvu cenu diktira tržište iz godine u godinu i da li je neko zainteresovan za kupovinu.
Konkretno, porodica iz okoline Kragujevca, koja je imala ne tako veliku sreću da zbog delimičnog neuspeha ovogodišnjeg poslovanja sa trešnjama, utiče na javnost i stručnjake da se zapitaju i analiziraju šta je sve važno, a obuhvata celu priču sa ovim voćem. Iako imaju oko 20 hektara voćnjaka i ubrali su šest tona trešanja, prodali su manje od tone, uz trostruko nižu cenu u odnosu na prošlu godinu.
Proizvodnja trešanja u Srbiji je u ekspanziji
Iako je klima promenljivija i nepredvidljivija, to ne sprečava proizvođače da se upuste u priču o zasadima trešanja, i to svuda po Srbiji. Proizvođači shvataju da kod nas još nisu dovoljno iskorišćeni potencijali za gajenje i da Srbija ima povoljne agroekološke uslove, plodove visokog kvaliteta i najčešće visoku cenu na tržištu.
Pre tri godine, a prema popisu iz 2012. godine, opština Grocka je prednjačila u proizvodnji trešanja na teritoriji Srbije, a kada je u pitanju svetsko tržište, agro stručnjaci predviđaju profitabilnu budućnost, jer je na tom terenu trešnja deficitarna voćka.
Iako je Grocka, zajedno sa Ritopekom najveći voćarski kraj Srbije, ovo leto su proizvođači čak odustajali od branja, jer su otkupljivači nudili 60 do 80 dinara, a prekupci 30 dinara za kilogram.
Kakvo je stanje na lokalu?
Porodica Nešković iz Jaska, takođe proizvođači trešanja, slažu se da cena diktira tržište. Iako za sebe govore da su „sitni proizvođači“, prate sve što ima veze sa proizvodnjom i poslovanjem.
–Mi smo zadovoljni. Ono što imamo prodajemo na veliko. Cene diktira tržište i svake godine cena drastično poraste ili opadne. Prošle godine smo trešnje prodavali po ceni od 200 do 250 dinara po kili, dok je ove godine cena bila svega 130 dinara za kilogram trešnje. Ne prodajemo za rusko tržište, sitni smo proizvođači za tu potražnju – rekli su za naš magazin Spomenka i Perica Nešković.
Za proizvodnju trešnje slažu se da je kvalitet ključna stvar, koja zavisi od više faktora.
–Od godine do godine kvalitet nam diktira vreme, pa tako ako je godina kišna trešnje će pucati, a ako je godina sušna trešnje neće imati prostora da nakrupnjaju. Nadamo se da će vreme naredne godine biti na našoj strani. Tržište je zahtevno – podsećaju oni.
Promena tehnologije proizvodnje trešanja
Promena tehnologije svakako je jedno od rešenja za proizvodnju, jer je modernizacija olakšava, ubrzava i uvećava šanse za bolji, kvalitetniji i brojniji prinos. U tom smislu misli se na orijentaciju na niže zasade, koji podrazumevaju niska stabla kod kojih 60 % plodova može da se ubere sa zemlje.
Kada je u pitanju izvoz trešanja, godina 2004. bila je rekordna za Srbiju, kada je izvezeno 40 hiljada tona ovog voća. Potencijal proizvodnje o kojem pričaju poljoprivredni stručnjaci kreće se oko 60 hiljada tona trešanja godišnje, sa čime bi plasman cele proizvodnje bio osiguran.
Proizvođači trešanja se slažu sa tim da je tržište zahtevno, ali zajedno se moramo složiti u još jednoj stvari: vreme je žirant ploda, a kupac sigurni sef svih naših biznisa.
Milica Savić
Ovo je samo jedan od tekstova koji možete pročitati u novom broju Biznis vesti magazina. Pretplatite se OVDE.
