Sektor malih i srednjih preduzeća (MSP) najvažniji je pokretač ekonomskih tokova u privredi jedne zemlje. Njihovo finansiranje veoma je važno. Međutim, državnih subvencija nikada dovoljno za sve zainteresovane privrednike.
Nadležne institucije EU pokrenule su niz programa koji imaju za cilj da ovom segmentu privrede omoguće lakši pristup finansijskim sredstvima. Banke poput Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Nemačke razvojne banke (KfW) ili Evropske investicione banke (EIB), formirale su zajedničke fondove za finansiranje projekata sektora MSP za koje komercijalne banke nisu zainteresovane ili nemaju izvore sredstava za kreditiranje.
Programi koje su razvile ove banke koncipirani su u nekoliko modela, od kojih su tri najreprezentativnija i to: pokrivanje dela rizika s kojim se banke suočavaju putem izdavanja garancija za kredite odobrene sektoru MSP, promocija korišćenja strukturnih fondova EU za finansiranje rasta poslovanja sektora MSP, kreditiranje kreditnih linija za plasiranje sredstava uz posredstvo poslovnih banaka koje posluju na lokalnim bankarskim tržištima.
Garancije za kredite odobrene sektoru MSP
Najznačajniji program ove vrste odnosi se na Programski okvir za konkurentnost i inovaciju, u okviru kojeg Evropski investicioni fond (EIF), na osnovu Ugovora o garancijama, komercijalnim bankama izdaje garanciju do određenog procenta kredita plasiranog malom ili srednjem preduzeću.
Cilj programa je da banka smanji zahtev za kolateral od svojih klijenata, upravo zbog činjenice da deo rizika na sebe preuzima EIF. Uslov da neka banka uđe u ovaj program je da krediti obezbeđeni garancijom budu plasirani onim segmentima klijenata koji imaju otežan pristup sredstvima kao što su početnici, mlada preduzeća, preduzeća sa dobrim poslovnim konceptom, ali većim finansijskim rizikom ili služe finansiranju projekata za koje banke generalno nisu zainteresovane, na primer za softverski razvoj, ulaganje u istraživanja i slično.
Strukturni fondovi EU za finansiranje rasta poslovanja
Program zajedničkih evropskih fondova za mala i srednja preduzeća najreprezentativniji je program ove vrste. Zemlje EU mogu koristiti deo svojih sredstava iz Evropskog strukturnog fonda kako bi sektoru MSP omogućile lakši pristup finansijskim sredstvima preko kreditnih linija i garancijskih fondova. Sredstva moraju biti iskorišćena za kreiranje novih preduzeća ili razvoj postojećih, za modernizaciju opreme i diversifikaciju poslovnih aktivnosti, nastup na novim tržištima, prenos tehnologije i slično. Sredstva fonda se obnavljaju iz povraćaja odobrenih sredstava, pa ovaj fond praktično funkcioniše kao revolving fond.
Kreditne linije za plasiranje sredstava uz posredstvo poslovnih banaka
Institucionalne banke poput EBRD, EIB, KfW, ali i fondovi poput Evropske agencije za rekonstrukciju (European Agency for Reconstruction – EAR) i Evropskog fonda za Jugoistočnu Evropu (European Fund for Southeast Europe – EFSE) najčešće se odlučuju za ovakav vid podrške dostupnosti finansijskih sredstava sektoru MSP. Uslovi za plasman i finalni ciljevi koje pojedinačna kreditna linija ima najčešće se odnose na jačanje investicione aktivnosti, projekte u oblasti energetske efikasnosti i jačanje preduzetništva. Upravo je model kreditnih linija najzastupljeniji na finansijskom tržištu Srbije. Poslovne banke, direktno, ali i uz posredstvo Narodne banke Srbije, imaju pristup sredstvima pomenutih investitora i svojim klijentima omogućavaju pristup izvorima finansiranja na duži rok uz povoljnije uslove kreditiranja.
Sektoru MSP na raspolaganju je nekoliko stotina miliona evra za projekte, ali nedostatak kvalitetnih projekata i izuzetno loš kreditni rejting utiču na nisku iskorišćenost sredstava.
Kraudinvesting u Srbiji
Fondovi rizičnog kapitala u Srbiji nisu razvijeni, razvojne banke ne postoje, komercijalni bankarski krediti nisu svima dostupni, ali alternativa ipak postoji. Reč je o takozvanom kraudinvesting-u, odnosno grupnom investiranju.
U Srbiji je počela da radi prva internet platforma za grupno investiranje – Ventu.rs, na koju mala i srednja preduzeća, kao i lokalne i startap firme i drugi mali biznisi mogu da se prijave i tako pronađu one koji bi želeli da investiraju u njih. Ova platforma zapravo nudi sigurniji i lakši dolazak do investitora.
To je metod finansiranja kompanija koji podrazumeva veći broj investitora koji ulažu relativno male pojedinačne iznose u određenom vremenskom periodu. Investitori očekuju prinos na ulog, a kompanija je u obavezi i da ih periodično izveštava o poslovanju. Investitori kompanijama pozajmljuju novac, što znači da ne stiču udeo u vlasništvu već se očekuje da se zajam otplati u određenom vremenskom roku.
Sa svim investitorima digitalnim putem se potpisuju ugovori o pozajmici u formi subordiniranog zajma, na period od tri ili više godina i uz minimalnu fiksnu kamatnu stopu od 6 % godišnje.
Investitori prema instrukcijama iz sistema svoj novac uplaćuju na namenski račun u banci, sa koga se u slučaju uspeha kampanje i dostizanja ciljanog iznosa investicije, sredstva prosleđuju kompaniji, a u slučaju da kampanja ne bude uspešna vraćaju investitorima po isteku trajanja kampanje.
Minimalni iznos koji neko, bilo daje pravno ili fizičko lice, može da investira je 100 evra.
Podršku realizaciji ovog projekta dali su Austrijska razvojna agencija i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.
Mala, mikro preduzeća, startap nemaju adekvatne izvore finansiranja i zbog toga se veći deo privrede oslanja na sopstvena sredstva, što usporava rad. Šansa za MSP sektor svakako je u alternativnim izvorima finansiranja.
Ovo je samo jedan od tekstova koji možete pročitati u novom broju Biznis vesti magazina. Pretplatite se OVDE.
