Intervju sa ministrom finansija Republike Srbije Sinišom Malim

Ministar finansija, Siniša Mali, govorio je za naš magazin „Biznis Vesti“ o svim važnim i aktuelnim temama u našoj zemlji. U intervjuu smo razgovarali o nedavno potpisanom Memorandumu o nastavku saradnje u oblati energetike sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske, nagradi „Pionir u oblasti zelenog finansiranja u kategoriji država za 2021. godinu“ koju je Republika Srbija dobila, zatim kandidaturi Beograda za organizaciju EXPO Belgrade 2027, kao i očekivanjima u vezi sa početkom primene e-fakture.

Veliki izazovi su pred nama, nastavićemo da se borimo za bolji život građana i razvoj srpske privrede

Mali se osvrnuo i na trenutnu situaciju u Ukrajini i rekao da se i Srbija suočava sa uticajima krize, ali i istakao da čine sve što je u njihovoj moći, vodeći odgovornu i domaćinsku politiku, da građani i privreda u što manjoj meri osete posledice svetskih potresa.

Gospodine Siniša, nedavno ste sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom potpisali Memorandum o nastavku saradnje u oblasti energetike. Šta to znači za našu zemlju?

Živimo u vremenima neizvesnosti i niko sa sigurnošću ne može da predvidi šta će se dešavati, a kamoli kada će se normalizovati tržište energenata, odnosno kada će se završiti ova ekonomska kriza, a koja je prouzrokovana situacijom u Ukrajini. Zato razmišljamo i činimo sve što možemo, kako bi posledice te krize u što manjoj meri osetili naši građani i privreda. Potpisivanjem sporazuma sa Mađarskom, osigurali smo bezbednost i sigurnost u snabdevanju gasom uoči zime. Dakle, ništa ne prepuštamo slučaju, već na vreme reagujemo i obezbeđujemo neophodne energente, jer su naše javne finansije stabilne, država ima dovoljno novca i spremna je, kao što je do sada više puta dokazano, da najveći teret krize preuzima na sebe. Ceo aranžman koji smo napravili, obuhvata i gas, struju i sirovu naftu, a Srbija je ovim ugovorima sa Mađarskom, dogovorila da se tokom predstojeće zime u Mađarskoj uskladišti 500 miliona kubnih metara gasa. Prema dogovoru koji smo postigli, nama će biti omogućeno da povlačimo po tri miliona kubika gasa dnevno u oktobru, po šest miliona kubika od novembra do februara, i u martu tri miliona kubnih metara gasa.

Između ostalog, predviđena je saradnja i u drugim oblastima energetike kao što su snabdevanje naftom i električnom energijom. Pored toga, predviđena su i zajednička ulaganja u obnovljive izvore energije i još čvršća saradnja naše i mađarske elektroprivrede. Savezništvo sa Mađarskom osigurava nam stabilnost. Važno je da ljudi razumeju da novca imamo, da ćemo dati sve od sebe da obezbedimo sve što je neophodno, ali i da cena više nije najveća briga – već obezbeđivanje sigurnog snabdevanja.

Republika Srbija dobitnik je nagrade Pionir u oblasti zelenog finansiranja u kategoriji država za 2021. godinu, koju dodeljuje oganizacija Climate Bonds Initiative. Ovo je veoma značajno za Srbiju jer nas svrstava u ekološki odgovorne države sveta. Možete nam reći nešto više o tome?

Ta nagrada me je posebno obradovala, jer smo je dobili u momentu kada se čitav svet suočava sa krizom nemerljivih razmera. Ona pokazuje da smo uradili odličan posao, posebno kada je u pitanju sprovođenje Zelene agende. Pokazali smo da želimo da ulažemo u ekologiju i zaštitu životne sredine, kao i u obezbeđivanje finansiranja zelenih projekata iz novih izvora finansiranja, poput zelenih obveznica. Podsetiću da smo u septembru prošle godine prvi put u istoriji emitovali zelenu evroobveznicu, u iznosu od jedne milijarde evra, ročnosti sedam godina. Ta evroobveznica je emitovana po najnižoj kuponskoj stopi ikada od jedan odsto, i stopi prinosa od 1,26 procenata, uz tražnju investitora koja je tokom aukcije premašila tri milijarde evra. Pored toga, iz godine u godinu uvećavamo budžet za zaštitu životne sredine i za finansiranje novih ekoloških projekata koji građanima treba da obezbede čistiju vodu, vazduh i kvalitetniji život, jer želimo zdravu životnu sredinu i želimo da osiguramo da će ona takva i ostati generacijama koje dolaze. Istovremeno, doprinosimo i globalnoj borbi protiv zagađenja i klimatskih promena i zato smo pobednici.

Mnogo puta do sada smo pokazali da imamo sve kapacitete za organizaciju velikih međunarodnih skupova. Koji su koraci za našu zemlju da organizujemo EXPO Belgrade 2027?

Nadam se i verujem da će Beograd biti izabran za domaćina Međunarodne specijalizovane izložbe “EKSPO BEOGRAD 2027/EXPO BELGRADE 2027“. Kandidatura Beograda je predstavljena u junu mesecu u Parizu, u prostorijama Međunarodnog biroa za izložbe, a naš predlog je da se izložba sa temom “Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve”, održi u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine. Organizovanje međunarodne izložbe bi za našu zemlju imalo ogroman politički, ekonomski, turistički, kulturni i sportski značaj. Smatram da smo mi najbolji kandidat, jer smo tradicionalno dominantan centar regiona, koji se nalazi na raskrsnici istoka i zapada. Beograd ima mnogo toga da ponudi i do sada je više puta pokazao da može da bude ne dobar, već odličan domaćin, posebno kada su u pitanju veliki događaji. Dakle, mi smo u potpunosti spremni da budemo domaćini specijalizovane izložbe Expo 2027, uz podršku poslovne zajednice koju čine domaće i strane kompanije, a koje posluju u našoj zemlji i regionu. To će biti sjajna prilika za privlačenje investitora, ali i za predstavljanje potencijala država učesnica.

Ceo svet se od 2020. godine susreće sa različitim krizama. Nakon pandemije virusa Covid-19, sve oči uprte su na rat u Ukrajini. Da li ovaj rat donosi prekretnicu i u Srbiji?

Već sam napomenuo da živimo u teškim, nepredvidivim vremenima. Ne zna se kada će se završiti sukob u Ukrajini, koji je posle potresa koje je izazvala pandemija virusa korona, uzrokovao snažnu energetsku krizu, kao i poremećaje u lancima snabdevanja i inflaciju koja se oseća u celom svetu. Nemci se već pripremaju da menjaju životne navike, odnosno da se manje greju zimi i toplije oblače. Austrijanci su, prema poslednjem istraživanju, počeli da štede na hrani, odnosno da kupuju jeftiniju robu. Ali, to je samo jedan segment priče. Niko ne može sa sigurnošću da vam kaže kako će se i u kom smeru kriza svetskih razmera kretati, i kada će prestati. Naravno, Srbija nije usamljeno ostrvo, i mi se suočavamo sa uticajima krize, ali činimo sve što je u našoj moći, vodeći odgovornu i domaćinsku politiku, da građani i privreda u što manjoj meri osete posledice svetskih potresa.

Kao država smo stali iza privrede i građana tokom pandemije virusa korona, i pomogli sa tri paketa pomoći vredna oko 8,8 milijardi evra. I tada, kao i sada, na sebe preuzimamo najveći teret krize. Na vreme smo napunili robne rezerve, ograničili cene osnovnih životnih namirnica i goriva, i nastavljamo da obezbeđujemo sve što je neophodno za normalno funkcionisanje, a da ne ugrožavamo javne finansije. Ako se sećate, predsednik Vučić je još u novembru prošle godine rekao da je neophodno da se robne rezerve popune i taj posao je urađen. Građani ne treba da brinu, imamo dovoljno šećera, brašna, ulja, a cene struje i gasa se uprkos potresima na svetskom tržištu kod nas nisu menjale. Pored toga, ograničavamo i cenu goriva na pumpama. Obezbedili smo i nastavićemo da obezbeđujemo sve što je neophodno za naše građane i privredu.

Koliko su mikro-kompanije važne za razvoj ekonomije i društva?

Svet mikro, malih, srednjih preduzeća i preduzetništva je od izuzetne važnosti, jer predstavlja okosnicu naše ekonomije, kičmu naše privrede i napretka u budućnosti. Mali biznisi se sve više razvijaju, konstantno se radi na obezbeđenju njihove stabilnosti, konkurentnosti, stvaranju atraktivnog poslovnog okruženja, kao i na očuvanju životnog standarda građana. Dajemo veliki značaj njihovom razvoju, jer upravo mala i srednja preduzeća i preduzetništvo čine više od 90 odsto srpske privrede i učestvuju u BDP-u sa oko 60 odsto. Da ne govorim o tome da zapošljavaju više od 65 odsto zaposlenih u nefinansijskom sektoru. Ne samo što su generator privrednog rasta, njihovim razvojem stvaraju se potrebe za još većim zapošljavanjem građana, kao i za razvojem drugih lanaca vrednosti. Oni su još u vreme pandemije mogli da vide da država čvrsto stoji iza njih, da nam je stalo da nesmetano posluju, kao i da u što manjoj meri osećaju krizu. To dokazujemo i sada raznim vidovima podrške, posebno kada je u pitanju obezbeđivanje različitih načina i izvora finansiranja. Podsetiću na jednu od najnovijih mera, a to je da je Vlada Republike Srbije usvojila meru podrške preduzećima pogođenim sukobima u Ukrajini. Takođe, za podršku privredi i građanima u okviru tri paketa pomoći u vreme pandemije, izdvojili smo čak 8,8 milijardi evra, a to se pokazalo kao odlična odluka, pošto se srpska ekonomija rekordno brzo vratila u redovne tokove, što smo dokazali privrednim rastom, koji je kumulativno u 2020. i 2021. godini bio najviši u Evropi. Samo zajedno možemo do još boljih rezultata i država će učiniti sve kako bi u što kraćem vremenskom periodu rastao životni standard građana, što vodi ka većoj potrošniji i boljem profitu preduzeća.

U maju ove godine počela je primena novog modela elektronske fiskalizacije. Kako ste zadovoljni primenom novomg modela e-fiskalizacije? Kakva su Vaša očekivanja u vezi sa početkom primene e-fakture?

Čini mi se da su se i privreda i građani navikli na novi sistem e-fiskalizacije, koja predstavlja najvažniji alat u borbi protiv sive ekonomije, jer je obezbeđena znatno bolja poreska kontrola. Većina obveznika fiskalizacije je postupila veoma odgovorno i na vreme prešla na novi sistem, čija je primena obavezna od 1. maja ove godine. Suština je u tome da kao društvo moramo da se oslobodimo zaostavštine nekih ranijih vremena, kada je bilo uobičajeno poslovanje u sivoj zoni. Novi sistem e-fiskalizacije omogućava svakom građaninu da telefonom očita QR kod koji mora da se nalazi na svakom računu. Tako se proverava da li je fiskalni račun ispravan, odnosno da li je završio u evidenciji Poreske uprave i da li je prodavac fiskalizovan u skladu sa zakonom. Danas i građani shvataju da je važno uzeti fiskalni račun, jer ako se on ne izda, taj novac neće završiti u budžetu, a to dalje znači da ćemo imati manje novca za lekove, vakcine, rekonstrukciju i izgradnju bolnica, škola, vrtića… Dakle, moramo imati fer i transparentan sistem e-fiskalizacije. Uz primenu sistema e-faktura, dolazimo do efikasnijeg, bržeg poslovanja, ali i za privredu jeftinijeg. Pored toga, znatno je bolja kontrola Poreske uprave, a to svakako vodi izgradnji bolje i lepše Srbije i zato ne odustajemo od reformi. To će privredni ambijent naše zemlje učiniti transparentnijim, atraktivnijim i privlačnijim za sve više investicija, kako domaćih, tako i stranih.

Od početka 2022. godine majke prvog deteta mogu da računaju na tri puta veću podršku države, 300.000 dinara. Koliko ta mera remeti budžetsku računicu za 2022?

Nijedna mera kojom se pomažu majke, kojom se podržavaju deca, porodica, povećanje nataliteta, ne remeti budžetsku računicu i ne predstavlja trošak već investiciju u budućnost. Mi novca u budžetu imamo dovoljno, a za majke i decu mora da ga bude uvek. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, mi smo sproveli teške mere fiskalne konsolidacije i došli do toga da smo četiri godine zaredom, pre izbijanja pandemije virusa korona, imali suficit u budžetu. To znači da smo spremno dočekali krizu, jer smo uštedeli i domaćinski smo se odnosili prema državnoj kasi. U međuvremenu, bez obzira na brojne izazove, nastavili smo da gradimo našu zemlju, jer kao što sam i više puta do sada rekao, džabe nama svi auto-putevi i brze saobraćajnice, ako njima neće imati ko da vozi. Zato ulažemo u budućnost, ulažemo u našu decu i od ove godine neuporedivo više pomažemo porodicama, i ovog puta na inicijativu predsednika Vučića. Pored jednokratne pomoći od 300.000 dinara koja se isplaćuje za prvorođeno dete, obezbeđena je dodatna pomoć za drugo i treće rođeno dete od po 100.000 dinara, pored ranije postojećih vidova novčane podrške. Uvedena je i dodatna pomoć za roditelje koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Tako majke koje su se porodile u ovoj godini, mogu da konkurišu za podršku države u kupovini prvog stana u iznosu do 20.000 evra. Ta odluka nije uzdrmala srpski budžet, a koliko dobro stojimo, uprkos brojnim izazovima, govori i činjenica da možemo da realizujemo dvocifreno povećanja plata u javnom sektoru, kao i penzija u visini od 18 do 20 odsto. Uz inflaciju, za koju se sledeće godine očekuje da će biti oko 5,5 odsto, realno povećanje primanja penzionera biće od 12 do 14 procenata, odnosno veće od inflacije. To znači da se unapređuje životni standard, i nastavićemo da radimo na tome, jer nam je cilj da za četiri godine prosečna plata bude 1.000, a prosečna penzija između 450 i 500 evra. Na dobrom smo putu, jer smo stabilni i držimo javne finansija pod kontrolom. Javni dug je trenutno na nivou od oko 52 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta. Pored toga, radimo na infrastrukturnim projektima u celoj zemlji i ne odustajemo ni od jedne investicije jer one pokreću našu građevinsku industriju. U ovom trenutku Srbija gradi čak 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica. Inflacije ima i najvećim delom je uvezena, ali mi imamo stabilan kurs dinara i činimo sve da se negativne posledice svetske krize što manje osećaju. Nastavićemo da pomažemo domaća preduzeća, ali i da privlačimo strane investicije, kako bismo održali stopu privrednog rasta. Napomenuo bih i da je nezaposlenost na nivou od 10,6 odsto, odnosno na pretkriznom nivou, što znači da smo sačuvali proizvodne kapacitete i da fabrike nisu zatvarane. Ono što je sigurno i što mogu da obećam to je da su veliki izazovi pred nama, ali mi ćemo nastaviti da se borimo za bolji život građana i razvoj srpske privrede.