Prema podacima Privredne komore Vojvodine, za prvih pet meseci ove godine u Vojvodini je zabeležen 89,9 odsto veći broj gostiju nego u istom periodu prošle godine, od toga su 42 odsto bili gosti iz inostranstva. Ukupan broj noćenja povećan je za 50,4 odsto. Ovi podaci pokazuju da je turizam uspeo da se oporavi, čak i u odnosi na 2019. godinu.
O tome kakva je trenutna situacija na teritoriji AP Vojvodine u sektoru turizma, potencijalima Vojvodine koji nisu dovoljno iskorišćeni ili su zapostavljeni, kao i o konkursu „Najbolje iz Vojvodine“, govorio je za Biznis Vesti dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam. Ivanišević je nedavno učestvovao na stručnoj tribini „Profesija bez rodnih stereotipa“, te se u intervjuu osvrnuo i na ovaj projekat, kao i na prvi Turistički samit Vojvodine.
Gospodine Ivaniševiću, nedavno je raspisan konkurs za dodelu oznake kvaliteta “Najbolje iz Vojvodine”. Recite nam nešto više o konkursu?
Važno je istaći da je na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, uz podršku Pokrajinske vlade, ponovo uspostavljena oznaka kvaliteta, koja nosi već prepoznatljiv naziv „Najbolje iz Vojvodine“ i koja govori o kvalitetu proizvoda, te gde je i kako nastao, i time na najbolji način promoviše određeno područje. Do sada su taj znak nosili uglavnom prehrambeni, industrijski i zanatski proizvodi, dok je novim konceptom ova oznaka proširena na turističke usluge i destinacije. Znak se upotrebljava za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, zanatskih, industrijskih i proizvoda domaće radinosti, a činjenica da je dodeljen određenom proizvodu ili za kvalitet usluge u turizmu, potvrđuje da je on ušao u porodicu najkvalitetnijih proizvoda i usluga, a uz veoma stroge primene kontrole kvaliteta. Ipak, mnogo više bi trebalo učiniti na polju veće upotrebne i praktične vrednosti proizvoda koji ovaj znak nosi, dok samo proširenje delokruga na usluge u sektoru turizma, verujem da će podstaći turističke delatnike da kvalitet svojih usluga podignu na viši nivo, koji će zadovoljavati propisane kriterijume.
Ovim projektom se još od 2004. godine kada je znak ustanovljen, prepoznaje i nagrađuje najbolji proizvod, usluga i poslovanje, a svi nagrađeni proizvodi zadovoljavaju evropske norme kvaliteta proizvoda – poseduju sertifikat HACCP i standard ISO. Ovim projektom ćemo zasigurno pomeriti granicu ustanovljenja kvaliteta proizvoda, fokusirajući se na domaću privredu i proizvodnju, kao i na uslužnu delatnost vojvođanskih privrednika. Pravna lica, preduzetnici, fizička lica ili drugi proizvođači ili pružaoci usluga, organizatori programa i manifestacija sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine, imaju priliku da ovom prestižnom oznakom krunišu svoj rad i poslovanje, a u prethodnoj godini je Znak ponelo 18 korisnika, i to osam u kategoriji proizvodi, dve u kategoriji usluge i još osam u kategoriji programa ili manifestacija.
Na ovogodišnjem konkursu, koji je raspisan 31. maja i traje do 31. jula 2022. godine, pravo učešća na Konkursu imaju pravna lica, preduzetnici, fizička lica ili drugi organizacioni oblici koji se bave proizvodnjom roba ili pružanjem usluga, odnosno organizatori programa i manifestacija, koji imaju sedište ili prebivalište na teritoriji AP Vojvodine. Opredeljenje Sekretarijata je da zajedno sa Jugoinspektom i Turističkom organizacijom Vojvodine, istakne regionalno poreklo i kvalitet proizvoda, usluga i manifestacija. To radimo upravo da bi pokazali da imamo čime da se ponosimo i u Srbiji i AP Vojvodini i kako bi dobitnicima ovog tzv. priznanja mogli da pomognemo oko plasiranja svojih proizvoda i usluga. Ovim jasno pokazujemo da želimo da promovišemo najbolje od najboljih. Za ovu namenu izdvajamo 10 miliona dinara.
Šta ovakvi konkursi znače za Pokrajinu?
Kroz ovu kampanju promovisati i prošlogodišnji dobitnici oznake, a uz pomoć Sekretarijata, jer oznaka ,,Najbolje iz Vojvodine“ znači da je korisnik ispunio najrigoroznije uslove Jugoinspekta i TOV-a. I ove godine, proizvođači imaju pravo učešća za određeni proizvod koji se po načinu proizvodnje, kvalitetu, hemijskom sastavu, fizičkim, mikrobiološkim i organoleptičkim svojstvima, korišćenim sirovinama ili sastojcima, ili, pak, prema nekoj drugoj karakteristici jasno razlikuje od drugih proizvoda iste kategorije. Ono što je takođe ključan kriterijum jeste da su proizvodi proizvedeni od osnovne sirovine koja potiče sa teritorije Vojvodine.
Slični su kriterijumi i za pružaoce usluga koji mogu da steknu pravo na korišćenje znaka za određenu uslugu koja se po kvalitetu razlikuje od drugih usluga iste kategorije. Proizvodi ili usluge moraju da ispunjavaju uslove propisane referentnim dokumentima o proizvodnji i uslugama i njihovom stavljanju u promet, da zadovolje zahteve (NASSR) standarda, da imaju profesionalno dizajniran vizuelni identitet, dok organski proizvodi moraju da imaju sertifikat za organsku proizvodnju.
Sa druge strane, organizatori imaju pravo učešća za manifestaciju ili program koji se po svojim karakteristikama, načinu održavanja, korišćenju resursa, originalnosti, ciljevima, kao i prema rezultatima u oblastima delovanja jasno razlikuju od drugih programa ili manifestacija iste sadržine i organizuju se na teritoriji Vojvodine. Tema manifestacije bi trebalo da je vezana za privredu i turizam, da se u kontinuitetu održava najmanje dve godine, kao i da se program ili manifestacija održavaju najmanje jedan dan.
Oznaka ,,Najbolje iz Vojvodine“ se dodeljuje na tri godine, a nadzor se sprovodi svake godine.
Kakva je trenutna situacija na teritoriji AP Vojvodine u sektoru turizma?
Prema podacima Privredne komore Vojvodine, za prvih pet meseci ove godine u Vojvodini je zabeležen 89,9 odsto veći broj gostiju nego u istom periodu prošle godine, od toga su 42 odsto bili gosti iz inostranstva. Ukupan broj noćenja povećan je za 50,4 odsto. Ovi podaci pokazuju da je turizam uspeo da se oporavi, čak i u odnosi na 2019. godinu. Ali, mi hoćemo da i dalje napredujemo. Sinergija svih činilaca koji se bave turizmom jeste nešto što karakteriše naš zajednički rad, a rezultati su statistički pokazatelji u turizmu AP Vojvodine. Mi se približavamo cifri od 500.000 noćenja koji su evidentirani u prva četiri meseca što jasno pokazuje tendenciju da ćemo premašiti 2019. godinu. Posebno me raduje što su gosti iz Srbije ostali u Srbiji i spoznali svoju zemlju. Ulaganjem Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam u iznosu od preko pola miliona dinara u proteklom periodu u podizanje turističkih kapaciteta na teritoriji AP Vojvodine svakako je omogućilo domaćim turistima da dođu u Vojvodinu, te da se u nju i vrate, kao što to čine i strani turisti, što pokazuje povećanje broja istih od oko 200 odsto u odnosu na proteklu godinu. Aktuelni pokazatelji i predviđanja stručnjaka pokazuju da će 2022. godina biti mnogo bolja od 2019. godine koja se uzima kao referentna godina u pogledu turizma.
Postoji jasna vizija Sekretarijata u pogledu rastućeg turizma na domaćoj turističkoj sceni, a sve zahvaljujući kako realizaciji strategija, tako i angažovanosti ljudi koji jesu nosioci tog poslovanja, ali je svakako potrebno sagledati sve probleme, te rešavati one na koje mi, kao pojedinci, imamo uticaj, a sistemski rešavati sve ono što gradi jednu poslovnu strukturu, idući u korak sa privredom i njenim tokovima, sa trendovima.
Koji potencijali Vojvodine, po vašem mišljenju, nisu dovoljno iskorišćeni ili su zapostavljeni?
Nedovoljno iskorišćeni potencijali nalaze se prevashodno u verskom, kulturološkom, ruralnom, vinskom, ali i lovnom i ciklo turizmu. Verski turizam predstavlja veliko bogatstvo kojim Vojvodina raspolaže, imajući u vidu da su sve religije zastupljene upravo u Vojvodini. Pored toga, Sremski Karlovci su svakako poseban biser turističke ponude Vojvodine, te su u toku mnogobrojne aktivnosti i projekti, poduhvati koji će znatno uticati na unapređenje i razvoj svih vidova turizma u ovoj lokalnoj samoupravi. Lovni turizam u Vojvodini godinama funkcioniše, ali javnost sa tim nije dovoljno upoznata, stoga Sekretarijat takođe nastoji da osmisli koncepti pružanja podrške razvoju ovog oblika turizma. Analize naših istraživanja su pokazale da građani Vojvodine, kao i ostatka Republike Srbije, ne znaju kojim turističkim potencijalima raspolaže Vojvodina. Stoga sa Turističkom organizacijom Vojvodine, kao krovnom organizacijom koja se bavi turizmom u pokrajini, nastojimo da udružimo i uložimo sredstva u digitalni marketing, odnosno u promociju lokalnih turističkih organizacija i na taj način povećamo vidljivost njihove turističke ponude. Ideja jeste upravo osnivanje lokalnih turističkih organizacija u jedinicama lokalne samouprave gde ih nema, kao i osnaživanje postojećih turističkih organizacija na lokalu. Upravo zbog toga je važno obilaziti lokalne samouprave i mikrodestinacije, kako bi se uverili u sve lepote, resurse, ali i probleme i poteškoće sa kojima se privrednici i turistički poslenici suočavaju, te na taj način što bolje i efikasnije kreirati podsticajne mere kojima bi na najbolji mogući način podržali privredu i oblast turizma.
Ideja Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam jeste da upravo lokalne turističke organizacije budu nosioci turizma na lokalu, u okviru sopstvenih mikrodestinacija, a u saradnji sa krovnom Turističkom organizacijom Vojvodine i resornim Sekretarijatom, koji će, kao sastavni deo mreže lokalnih turističkih organizacija u Vojvodini, predstavljati ozbiljan mehanizam za privlačenje stranih, ali i domaćih turista.
Sve nas povezuje istorija, tradicija, gastronomija, geografija, a ponajviše ljudi, bez kojih nema ni turizma, niti proizvoda. Turistički proizvod nije sada samo kombinacija različitih proizvoda i usluga, koje se nude prevashodno na destinacijskom nivou, na mikrolokacijama. Najdragoceniji turistički resurs upravo čovek, ali sada taj čovek ostaje bez posla usled neodrživosti ponude, što kapaciteta, što usluga.
Zasigurno će se resursi Sekretarijata u pogledu turizma usmeravati ka i dalje nedovoljno iskorišćenim potencijalima u Vojvodini, a to su različitost, multikulturalnost, multietničnost i multikonfesionalnost, ovaploćeni u mentalitetu njenih žitelja. Nadaleko čuvene vinarije, čarde, salaši, versko i kulturno nasleđe, Fruška gora i njeni manastiri, Grad Novi Sad sa Petrovaradinskom tvrđavom i Podgrađem, Sremski Karlovci, Grad Vršac sa Vršačkim bregom, okolnim belocrkvanskim jezerima i Deliblatskom peščarom, i dalje predstavljaju turističke destinacije od izuzetnog značaja, dok su reke Dunav, Tisa, Sava i mreža unutrašnjih kanala, koji čine vaskularni sistem Vojvodine, jedinstveni doživljaji svakog domaćina i gosta.
Ono što bi i dalje moglo da definiše i menja celokupan imidž Vojvodine jeste ozbiljniji i ujednačeniji pristup brendiranju Vojvodine kao takve i njenih proizvoda, uz neizostavni proces sertifikovanja i standardizacije pomenutih resursa, kao i njihova medijska promocija. Bogatstvo različitosti jedne sredine poput Vojvodine, u mnogome utiče na percepciju umetnosti, kulture.
Nedavno ste učestvovali na stručnoj tribini „Profesija bez rodnih stereotipa“. Možete li nam reći nešto više o ovom projektu?
Udruženje naučnica Srbije „SRNA“, koje broje već 73 članice, uspešne žene kako na profesionalnom tako i na ličnom planu, a povodom Nacionalnog dana rodne ravnopravnosti, organizovalo je tribinu na temu „Profesija bez rodnih stereotipa“, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam i sa Visokom školom strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Protekle godine, Vlada Republike Srbije usvojila je odluku o ustanovljenju Nacionalnog dana rodne ravnopravnosti, koji će se svake godine obeležavati 11. juna. Na ovaj način, poslata je poruka da je rodnu ravnopravnost i položaj žena u Srbiji potrebno očuvati i unaprediti, kako bi svi imali jednake mogućnosti za rad, prosperitet i kvalitet života, što stvara preduslov da je rodna ravnopravnost razvojna pojava koja podrazumeva učešće i moć da se dela bez predsrasuda.
U saradnji sa Visokom školom strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, Udruženje SRNA nastoji da istraži, kako kažu ,,koliko različitost u području rodnosti može biti ohrabrujući ili ometajući faktor prilikom izbora profesija koje još uvek imaju rodni stereotip“. Zastupljena je percepcija da postoje činjenice o različitostima koje su se do skoro percipirale kao nepremostive i da još uvek postoje profesije koje su dominantno „muške” odnosno „ženske”. Sama tribina je organizovana u okviru projekta „Jačanje interesovanja i kapaciteta učenica srednjih škola za STEM profesije i preduzetništvo“ uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.
Kao učesnik sam istakao da je potrebno dati svima mogućnost da imaju iste šanse i polazne osnove, bez obzira na rodne, etničke, verske i druge odlike, sklonosti i opredeljenja. Važno je šta se prenosi u kući prilikom odrastanja, percepcija stereotipa, koji u većini slučajeva na našem području počinju od pošalica i viceva, čime se stvaraju uvreženi stereotipi koji neretko kreiraju mišljenja, stvarajući predubeđenja koja utiču na našu stvarnost i nečije mogućnosti i polazne osnove.
Na Novosadskom sajmu početkom juna održan je prvi Turistički samit Vojvodine.
Turistički samit Vojvodine je ove godine okupio sve relevantne predstavnike turističke privrede Vojvodine na jednom mestu, javni i privatni sektor koji su udruženim snagama učestvovali u realizaciji ovog Samita, a sa zajedničkim ciljem unapređenja kvaliteta ponude u turizmu i razgovarali o problemima sa kojima se susreću turistički poslenici, institucije i organizacije čiji je resor upravo turizam. Upravo ovakvi događaji i sinergija svih činilaca koji se bave turizmom jesu nešto što karakteriše naš zajednički rad, a rezultati su statistički pokazatelji u turizmu AP Vojvodine. Mi se približavamo cifri od 500.000 noćenja koji su evidentirani u prva četiri meseca što jasno pokazuje tendenciju da ćemo premašiti 2019. godinu. Posebno me raduje što su gosti iz Srbije ostali u Srbiji i spoznali svoju zemlju.
Ulaganjem Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam u iznosu od preko pola miliona dinara u proteklom periodu u podizanje turističkih kapaciteta na teritoriji AP Vojvodine svakako smo omogućili domaćim turistima da dođu u Vojvodinu, te da se u nju i vrate, kao što to čine i strani turisti, što pokazuje povećanje broja istih od oko 200 odsto u odnosu na proteklu godinu.
Samit je organizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Grada Novog Sada, Privredne komore Vojvodine, turističkih organizacija, te ostalih partnera iz javnog i privatnog sektora. Ovaj interaktivni Turistički samit omogućio je učesnicima da predstave planirane i realizovane projekte od strane predstavnika lokalnih turističkih organizacija za dugoročni razvojni plan turističkih destinacija AP Vojvodine.
