Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija kaže da je borovnica u voću kao golf u sportu. Smatra da je srpska borovnica brend i da može da bude nova malina – da doživi jednako veliku popularnost u svetu kao što je ima malina.
“Proizvođači borovnice ne mogu, naravno da stignu po produkciji malinu, po čemu smo u jednom periodu bili prvi, odnosno drugi proizvođači u svetu. To deluje možda nemoguće jer smo na nivou tek od nekih 1.000 hektara pod borovnicom u Srbiji”, ističe Đorđević.
Šansa u svežoj borovnici
Dodaje da našu borovnicu najviše žele kupci iz zapadne Evrope – Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Holadnije, ali i iz Rusije, koja ima veliki potencijal da našu borovnicu prihvati.
“Cela šansa jeste u svežoj borovnici i tu nam je akecnat gde možemo da formiramo željenu cenu. Sada se pojavljuju i oni sa interesom za zamrznutom borovnicom. Ali tu se onda najviše i greši, jer ukoliko čovek želi da gaji borovnicu za industriju, za zamrzavanje, onda mora da ima i sortu za to. Imamo potencijala, jer nama su tražili na primer 100 tona zamrznute borovnice, ali mi nismo mogli da im pošaljemo, jer nismo uspeli da sakupimo tu količinu”, tvrdi Đorđević.
Potrebno od 50 do 80 hiljada evra po hektaru
Napominje da su ulaganja velika, ali da su zato velika očekivanja i kada se radi o zaradi. Smatra da mnogo zavisi i od preduslova – imate li svoju zemlju ili ne.
“Ukoliko pretpostavimo da da, onda je potrebna određena količina novca za zasad, sigurno od 50.000-80.000 evra po hektaru kako bi se on doveo u optimalno stanje. Prvi hektar je najskuplji, jer traži veliku infrastrukturu, koja kasnije može da podrži i sledeće generacije zasada”, otkriva Veselin.
U Španiji i Poljskoj proizvođači borovnice za organsku borovnicu dobijaju 6-7 evra, a mi za konvecionalni sistem sadnje imamo nešto manju cenu. To znači da imamo dobru poziciju kada je reč o samoj ceni. Takođe, treba uzeti u obzir i trošak naše radne snage u odnosu na te zemlje.
Info: B92
Foto: Pixabay / Comfreak
