Iako se države oslanjaju na prirodni gas kao energent za grejanje domova, količina gasa nije dovoljna za sve. Problem je u tome što nema dovoljno gasa da podstakne oporavak nakon pandemije i da se napune potrošene zalihe pre početka grejne sezone. Zemlje Evropske unije pokušavaju da nadjačaju jedna drugu u snabdevanju ali izvoznici, poput Rusije, se trude da što više prirodnog gasa zadrže za sebe.
Sama ta kriza predstavlja problem kako za Evropu tako i za ostatak planete. Zbog nedostataka energenata na Starom kontinentu vlade upozoravaju da može doći do nestanka električne energije, što bi za posledicu imalo zatvaranje proizvodnih pogona.
Kako su tokovi iz Rusije i Norveške bili ograničeni, zalihe u evropskim skladištima se trenutno nalaze na veoma niskom nivou za ovo doba godine. Problem je i u tome što mirni vremenski uslovi smanjuju proizvodnju vetrogeneratora dok se evropske nuklearne elektrane polako gase ili ne rade redovno. Sve to čini da gas postaje veoma potreban.
Cena gasa je porasla za 500 procenata u prošloj godini. Zbog toga je došlo do smanjenja proizvodnje poljoprivrednog đubriva u Evropi. To je samo početak, jer se pored povećanja troškova za poljoprivrednike, očekuje i inflacija cena hrane na globalnom nivou.
Čak obična hladna zima, na severnoj hemisferi, će povećati cene prirodnog gasa u svetu. U Kini, na primer, proizvođači keramike, stakla i cementa mogu povećati cene. U Brazilu su se stanovnici suočili sa visokim računima za struju. A zemlje poput Pakistana i Bagladeša ne mogu sebi priuštiti gorivo. U Aziji, uvoznici plaćaju rekordne cene, za ovo doba godine, kako bi napravili zalihe, a neki se vraćaju na goriva poput uglja i lož ulja.
Ono što može delimično rešiti problem jesu odgovarajuće temeprature koje bi mogle uticati na uštedu.
Sada dolazimo do pitanja da li su centralne banke sigurne da su ove inflacije cena trenutne ili će potrajati.
