Rezultati u prvom kvartalu pokazuju rast u više sektora privrede u AP Vojvodini, ali za jesen se najavljuje kriza sa hranom, skupim energentima i sa finansijama na svetskom nivou, te je nemoguće da se posledice neće osetiti i kod nas.
Od pandemije kovida 19 svetske krize se samo nižu jedna za drugom. Velike klimatske promene i nepogode, rat u Ukrajini koji utiče na milione ljudi i van njenih granica, kao i velika energetska kriza odražavaju se na sve životne sfere. Na predstavljanju polugodišnjeg izveštaja Svetske banke o stanju ekonomije u regionu Zapadnog Balkana najavljeno je da će privredni rast Srbije u 2022. godini biti usporen na 3,2 odsto, iako je ranije predviđano da će stopa rasta biti 4,4, a sve to usled globalnih kriza.
Posledice rata u Ukrajini negativno utiču na izvoz Srbije, na direktne investicije, doznake, kao i prihode od turizma. Sa druge strane iz pokrajinske vlade kažu da Vojvodina u prvih pet meseci beleži rast u industrijskoj proizvodnji, građevinarstvu, spoljnotrgovniskoj razmeni, kao i broju turista, zahvaljujući ulaganju 500 miliona dinara Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.
Kakva je trenutna situacija u vojvođanskoj privredi?
Izgleda da kriza na globalnom nivou još uvek nema uticaja na privredu u Vojvodini, jer analize Privredne komore Vojvodine pokazuju rast mnogih parametara u prvom kvartalu ove godine.
U periodu od januara do aprila 2022. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, industrijska proizvodnja na nivou AP Vojvodine zabeležila je rast od 4,7 odsto.
Rast beleže sva tri sektora, i to: Prerađivačka industrija rast od 4,4%, sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija rast obima proizvodnje od 15,4 % i sektor Rudarstva rast od 4,6 %.
U kojim još oblastima je zabeležen rast?
Prema podacima Privredne Komore Vojvodine u prvom kvartalu 2022. godine vrednost građevinskih radova izvedenih u Republici Srbiji smanjena je za 5,9 odsto u stalnim cenama, dok je na teritoriji AP Vojvodine zabeležen rast od 2,5 odsto. Od januara do aprila u Srbiji je izdato ukupno 8.658 građevinskih dozvola, a najviše na području Vojvodine – 3.332 građevinskih dozvola što je 23,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Od ukupnog broja izdatih građevinskih dozvola u Vojvodini, 82,4 % se odnosi na zgrade, (od toga 78,3 % dozvola izdato je za stambene zgrade, a 21,7% na nestambene zgrade), a preostalih 17,6% na ostale građevine (najveći procenat izdatih dozvola odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove).
Posmatrano prema okruzima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Sremskom okrugu (30,5%).
Uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama očekuje se nastavak povoljnih kretanja u uslužnom sektoru. Što se tiče prometa robe u trgovini na malo na nivou AP Vojvodine rast u periodu od januara do aprila 2022. rast iznosi 8,4%
I u oblasti turizma zabeležen je rast u prvom kvartalu. Tokom prvih pet meseci beleži se 236.767 dolazaka turista u Vojvodinu, što je za 89,9 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine. Domaći turisti su činili 57,3 odsto, a strani 42,7 odsto posetilaca. U odnosu na isti period prethodne godine, broj dolazaka domaćih turista povećan je za 44,5 odsto, a stranih turista za čak 228,3 %! U ovom periodu na teritoriji Vojvodine bilo je 657.034 registrovanih noćenja, što je za 50,4 odsto više nego lani. Broj noćenja domaćih turista povećan je za 24,2 odsto, a stranih turista za čak 98,2 odsto. Najposećenije turističko mesto bio je grad Novi Sad.
Kakva su očekivanja u drugoj polovini godine?
Rezultati u prvom kvartalu su svakako odlični. Međutim najavljuje se da nam dolazi najteža zima u poslednjih 70 godina, kriza sa hranom, skupim energentima i kriza sa finansijama na svetskom nivou. Nemoguće je da se kriza ne oseti i kod nas. Sa druge strane naša privreda pokazala je izvestan stepen otpornosti i tokom pandemije, pa se samo postavlja pitanje u kolikoj meri će biti prisutan negativan efekat i na koje će oblasti privrede najviše uticati.
Najveći izazovi predstavljaju rast cena hrane i energenata, usporavanje trgovinske razmene i investicija, kao i visoka inflacija.
Ukrajinska kriza i strah od energetske krize izazvan ratom u Ukrajini, značajno su povećali cene energenata, a očigledno je da ove cene takođe sadrže velike premije u slučaju nestašice energenata i one će se verovatno pokazati održivim samo u slučaju daljeg pogoršanja situacije i stvarnih nestašica, što se kon nas ne očekuje. Uticaj ukrajinske krize biće mnogo veći na prognozu inflacije nego na prognozu rasta BDP-a, iako očekujemo usporavanje rasta ekonomije, najviše zbog usporavanja rasta prerađivačkog sektora, a kao posledica manje ulaganje kompanija, dok se ne vidi tok ukrajinske krize.
Pozitivan uticaj, u smislu smirivanja rasta inflacije, očekuje se od dobre poljoprivredne sezone, paketa mera koji je Vlada donela u cilju smirivanja rasta cena hrane i energije, ali i smirivanja ukrajinske krize, što bi dovelo do pada premije na nestašice nafte i gasa, pa samim time i do usporavanja rasta cena energenata. Iako će dobra poljoprivredna sezona i navedene mere Vlade delovati anti-inflatorno, bolji prinosi osnovnih poljoprivrednih kultura neće moći u većoj meri zaustaviti rast cena hrane, ukoliko se istovremeno ne desi usporavanje rasta cena.
Na kraju svakako se očekuje da se održi makroekonomska stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima za koje se očekuje da će se ostvariti u 2022. godini.
