Da li će biti ugrožen izvoz srpske pšenice?

Da li će biti ugrožen izvoz srpske pšenice?

Efekti rata u Ukrajini se uveliko osećaju širom sveta utičući na energetsko tržište i proizvodnju hrane. Ukrajina i Rusija spadaju u dva značajna svetska proizvođača i izvoznika pšenice, ali i kukuruza i ječma, čiji je izvoz zbog rata otežan.

Mogućnost da dođe do izvesnih kontinuiranih smetnji u izvozu ovih dobara može dovesti do daljeg povećanja postojećih cena i nastanka gladi u pojedinim, siromašnim zemljama.

Gde se Srbija nalazi u svemu ovome?


Poljoprivreda - jedna od primarnih privrednih grana

Republika Srbija se može pohvaliti bogatim, obradivim zemljištem od severa Vojvodine do plodnih oranica na jugu. Velike razlike u pogledu kvaliteta zemljišta primetne su i u pogledu sistema poljoprivredne proizvodnje, što sa sobom vuče i ekonomski razvoj područja. Poljoprivreda Srbije usko je povezana sa prirodnim resursima i vremenom je postala široko regionalno diferencirana.

Poljoprivredno zemljište pokriva oko 66% ukupne površine obradivog zemljišta. Ono najplodnije – crnica, nalazi se na teritoriji Vojvodine gde zauzima oko milion hektara, zatim Mačve, Stiga i Braničeva. U ovim plodnim, ravničarskim predelima i centralnim delovima zemlje dominira intenzivna proizvodnja žitarica. U manje plodnim regionima, posebno na jugu, poljoprivredni sistemi su raznovrsniji, te se stanovništvo osim ratarstva bavi i gajenjem vinove loze, malina i krmnog bilja, kao podrške stočarstvu. Iako su proizvodne metode uglavnom niskog intenziteta, Srbija ne zaostaje za izvozom poljoprivrednih dobara.


Izvoz poljoprivrednih proizvoda

Oslanjajući se na povoljnu geografsku pozicioniranost i bogat prirodni potencijal, poljoprivrednici u našoj zemlji mogu se pohvaliti uzgojem kvalitetnih useva. Određeni poljoprivredni proizvodi poput maline, čiji je uzgoj prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ove godine porastao za 4.0% spada u red proizvoda po kojima se Srbija ističe na svetskom nivou i koji donose trenutno najveću zaradu. Naš izvoz malina do sada se nalazio tik iza izvoza koje je ostvarivala Rusija, gde smo imali najveći izvoz jabuka. Međutim, zbog trenutnog ratnog stanja, naši izvoznici su morali da pronađu drugačiji način kako bi kao i do sada srpska jabuka stizala do Rusije, pa se ona sada preko Belorusije i Estonije transportuje do zemlje koja nam idalje predstavlja značajan faktor. Bez obzira na to, trenutna tražnja je i dalje dobra, zahvaljujući sajmovima, novim poslovima i širenju tržišta na Egipat, Indoneziju i Indiju.

Pored malina, ostalog voća i voćnih proizvoda, žitarice čine polovinu poljoprivrednog izvoza iz Srbije. Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz septembra ove godine, ostvarena proizvodnja pšenice je za 9,6% manja u odnosu na 2021. godinu, dok je proizvodnja kukuruza pala za 25,0% u odnosu na istu godinu, dok je prema desetogodišnjem proseku (od 2012 do 2021.) proizvodnja pšenice porasla za 15,9%. Do sada, preko 70% naše pšenice i kukuruza izvozilo se u zemlje Evropske unije, pored koje zemlje članice CEFTA uvoze skoro četvrtinu ukupne vrednosti našeg poljoprivrednog izvoza. Upravo su uslovi i brojne strategije koje nameće Evropska unija, neki od razloga koji stimulišu kvalitetniju poljoprivrednu proizvodnju i ciljaju na još veći uvoz.


Podaci iz 2022.

Prema podacima Privredne komore Srbije u januaru ove godine izvezeno je 23,180 tona pšenice, dok je narednog meseca izvezeno skoro duplo i to najviše u Italiju gde je ukupan iznos iznosio oko 50.000 tona, a potom i u zemlje regiona – Rumuniju 8,170 T, BIH 4,850 T i u Severnu Makedoniju 4.578 T. U februaru je izvoz pšenice pratio i dobar izvoz kukuruza, te je on izvozom od 161,629 stigao do ukupnih 731,158 tona.

Prema ovim podacima, godišnji izvoz robe porastao je za 27,2% odnosno na 22,39 milijardi evra. Deficit od 8,90 milijardi evra ukazuje na povećanje od 65,6% u poređenju sa podacima iz istog perioda prošle godine.

Najveće učešće u izvozu imao je region Vojvodine (34,4%).


Globalno povećanje proizvodnje pšenice

Prema poslednjem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) iz avgusta ove godine, predviđanja za naredni period koji obuhvata i 2023. godinu su obećavajući. Naime, očekuje se globalni porast isporuke pšenice. Kina i Australija beleže porast od 33,0 odnosno 138,0 miliona tona zbog povoljnih vremenskih uslova i većeg broj zasejanih površina. Sa druge strane zemlje Evropske unije prognoze nisu toliko obećavajuće s obzirom da je u pitanju manjak od 2,0 miliona tona zbog, kako se navodi smanjene proizvodnje u susednoj Mađarskoj, Rumuniji i Španiji.

Prema istom izveštaju, očekuje se da će se u narednoj godini potrošnja povećati za 4,4 miliona tona zbog veće potrošnje stočne hrane u Rusiji i Australiji.

S obzirom na trenutnu situaciju koja se može proširiti na određeni period u sledećoj godini, Srbija je ranije zabrane izvoza, zbog sprečavanja težih poremećaja na domaćem tržištu pokušala da sada nadomesti potragom za novim kupcima žitarica. Usledila je diplomatska aktivnost kako bi se naša pšenica plasirala na afričko i azijsko tržište, odnosno u delovima sveta koji bi pšenicu mogli platiti naftom, gasom ili sirovinama za mineralno đubrivo.

Međutim, očekivanja naših ratara za svetske cene domaće pšenice u narednom periodu ostaju pod znakom pitanja. Zbog rusko – ukrajinskog rata, pšenica na svetskim berzama dostiže rekordne cene, ali i nafta bez ikakve tendencije da se cene smanje i u narednoj godini. Jedina nada za ratare je povećanje cena koje bi trebale da prate rast na berzama kako bi u Srbiji sledeće godine uspeli da za oranice obezbede naftu, đubriva i sredstva za zaštitu bilja.

Prema Republičkom zavodu za statistiku, procena je da je u ekonomskoj 2022/2023. godini Srbija za izvoz imala oko milion tona pšenice, a njen prosečan izvoz u proteklih pet meseci mesečno je iznosio oko 74,684 tone.

Iako ovaj broj nije mali, nije ni dovoljan da se ne postavi pitanje da li će izvoz pšenice biti ugrožen.
Poljoprivreda jedina beleži kontinuirani suficit u inostranoj razmeni. Zavisno od godine naši ratari uspeju da proizvedu i do dva odnosno tri puta više od potreba domaćeg tržišta. Višak uvek završi u kod stranih kupaca, bez kojih poljoprivreda teško može funkcionisati. Iz tog razloga, bilo kakva ograničavanja u budućnosti mogu dovesti do opasnosti po naše ratare, koji će praznih džepova teško proizvoditi iste količine pšenice za izvoz.