Biznis sektor: Šta možemo da očekujemo u narednih godinu dana?

Biznis sektor: Šta možemo da očekujemo u narednih godinu dana?

Bez obzira na to što su u velikom broju zemalja aktuelne mere usled kovid pandemije ublažene ili ukinute, mi i dalje živimo takozvanu novu stvarnost. Od momenta njenog nastupanja, čak i oni najveći u svom poslovanju i angažovanju morali su da stave prst na čelo, sačekaju, osluškuju ili, u zavisnosti od niše poslovanja, odmah da reaguju i pruže drugačiji model poslovanja kroz inovativnost i brigu. Kako je biznis sektor prošao do sada i kakve su prognoze za narednih godinu dana, možete pročitati u tekstu koji sledi.

Iako je rad od kuće uveden gde god je bilo izvodljivo (neka preduzeća se tih pravila pridržavaju i sada), za neke je prosto bilo nemoguće da u prvih godinu dana nastave normalno svoje poslovne obaveze. Turizam, ugostiteljstvo i event sektor možda su najjače pogođeni, a već je do sada jasno da su zdravstvo, maloprodaja, veleprodaja i digitalni marketing (pogotovo e-commerc) dostigli možda svoj maksimum, onaj jedini koji je bio moguć shodno novonastaloj situaciji.

Važno je spomenuti da su ideje za start up dobile najnapredniji model megafona i da se njihove ideje čuju posebno sada. Ne samo to: kada je u pitanju biznis na ovaj način, konkretno nastavak rada od kuće ili pokretanje poslovanja od kuće, male firme i start-apovi pokazali su veću fleksibilnost. Nasuprot tome, većina firmi i dalje smatra da je rad od kuće samo pandemijsko rešenje, što znači da teže smanjivanju takve prakse ili potpunom ukidanju nakon pandemije.

Da li će biznis modeli usvojiti rad na daljinu?

Kada je u pitanju kompanija „Meta“, rad na daljinu je moguć i saradnici će raditi iz Francuske, Nemačke, Italije, Irske, Holandije, Poljske, Španije i Velike Britanije, a mreža predstavništva obuhvatiće i Bliski istok i Afriku. Ako govorimo o Srbiji, Miloš Turinski, PR „Infostuda“, rekao je za magazin „Biznis vesti“ da su rad od kuće i rad na daljinu postali „nova normala“, iako je sve to na početku bila epidemiološka mera.

- Kroz period pandemije poslodavci su uvideli da je stepen motivisanosti i učinka ostao i dalje na zadovoljavajućem, pa čak negde i na višem nivou, te je rad od kuće u mnogim kompanijama postao „nova normala“. Ovo se, naravno, pretežno odnosi na IT sektor, ali i na sve one kompanije gde pozicija od vas zahteva da imate samo laptop, telefon i dobru internet konekciju - objasnio je Turinski, podsetivši da je rad na daljinu u svetu već nešto što je normalno i prihvatljivo, a u nekim sektorima, baš poput IT-a, ovakav način rada postao je nešto što se zahteva.

- Kod nas se rad od kuće, nastavlja Turinski, pretežno zadržao u okviru sistema beneficija. Mnoge kompanije zato sada nude svojim zaposlenima sisteme poput 4+1 ili 3+2, odnosno četiri dana iz kancelarije i jedan od kuće, ili tri iz kancelarije i dva od kuće, i kao takav sistem verujem da će se zadržati u mnogim kompanijama, pa čak proširiti i na mnoge koji još uvek nemaju definisan ovaj segment - kazao je PR „Infostuda“.

Više oglasa za posao, manje prijava - da li je to opasno za biznis?

Nedavno su svi koji se nalaze na mejling listi „Infostuda“ mogli da pročitaju interesantan tekst o ogromnom broju čistačica koje poslodavci trenutno traže. One su, pisalo je, deficitarne na srpskom tržištu rada, čija satnica doseže i 600 dinara po satu. Neka od deficitarnih zanimanja, koja se tiču konkretno našeg tržišta, bila su i prodavac (oblast trgovina/prodaja, IT, mašinstvo, administracija i transport), vozač, magacioner, komercijalista i telefonski operater.

- Tačno je da je ponuda poslova u 2021. bila veća nego ikada. Imali smo preko 66 hiljada oglasa za poslove, a kad pogledamo statistički sve je manji prosečni broj prijava po oglasu. To ne znači da kandidata nema, nego da sa više mogućnosti koje im tržište nudi, kandidati više biraju gde će se i kod koga (za koje uslove) prijaviti - objasnio je Miloš Turinski. On, zatim, uvodi u jednu direktno povezanu priču – postali smo izuzetno deficitarno tržište rada.

- Sa jedne strane u IT oblasti, a sa druge nam nedostaju zanatlije različitih profila. Kod zanatlija je ujedno i sve manji broj stručnih ljudi koje poslodavci traže - istakao je Turinski. Na pitanje da li je za ovakvu situaciju igranja „mačke i miša“ u pojedinim zanimanjima na tržištu rada zaslužan stepen obrazovanja, on odgovara odrično.

- Ne bih rekao da je stepen obrazovanja direktno povezan sa ovom problematikom. Zapravo, na sve ovo više utiče neusklađenost sistema obrazovanja i tržišta rada. Već godinama unazad vlada veća potražnja za kadrovima koji imaju srednju stručnu spremu, spram onih koji imaju višu ili visoku. Procentualno 60 % oglasa se odnosi na SSS, dok preostalih 40 % je namenjeno ljudima sa višom, visokom ili masterom - objasnio je Turinski.

Kada je reč o brizi o tome kako će se u ovoj specifičnoj situaciji snaći modeli biznis poslovanja, Miloš Turinski objašnjava da manji broj kvalitetnih i kvalifikovanih kandidata zaista utiču na biznis sektor.

- I to na način da se poslodavci bore da privuku svakog od njih, što se čini kroz employer branding u smislu dobrih uslova rada. Kandidatima je bitnije da kod budućeg poslodavca imaju dobre međuljudske odnose, mogućnost učenja i usavršavanja, dobar odnos sa nadređenim, dobar balans između poslovnog i privatnog života i visina zarade, naravno. U tom smislu se svi poslodavci utrkuju na tržištu sa boljom ponudom kako bi privukli kod sebe one najbolje, najperspektivnije i najkvalitetnije - rekao je PR„Infostuda“.

Iako je IT jedan od najrasprostranjenijih zanimanja za koje se isto tako traži jedno mesto više za školovanje, sticanje iskustva i zapošljavanje, evropske zemlje, kao i mi, osećaju isti, ili sličan, nedostatak. U Nemačkoj, recimo, krajem 2021. nedostajalo je 96 hiljada stručnjaka, a radilo se o softverskim inženjerima, produkcionim menadžerima i administratorima informacione tehnologije. Statistika, međutim, ne pokazuje optimistične prognoze: smatra se da će dve trećine kompanija osetiti manjak stručnosti koji će se uvećavati.

Biznis ideje za 2022. godinu

Upravo u odnosu na kontekst u kome se nalazimo, poslujemo i pokrećemo biznise, oslanjajući se baš na taj odnos ponude i potražnje, postoji spisak profitabilnih biznis ideja za ovu godinu. Ukoliko još uvek ispitujete svoje afinitete, stručnosti i ostale mogućnosti, sigurni smo da biste voleli da znate da je dropshipping prvi na listi, dok za njima idu event planer-a i kreiranje aplikacija.

Naravno da ovo nisu sve ideje. Važno je da osluškujete potrebe tržišta i da konačno krenete.