Kazne APR za neevidentiranje vlasnika

APR: USKORO KAZNE PRIVREDNIM DRUŠTVIMA ZA NEEVIDENTIRANJE VLASNIKA

Iz Agencije za privredne registre (APR) kažu da će uskoro morati da počne kažnjavanje onih koji ne ispunjavaju zakonsku obavezu da stvarne vlasnike upišu u registar, a po poslednjem istraživanju takvih privrednih društava je skoro 20 odsto.

Iz APR-a su pozvali privredna društva, ali i ustanove, udruženja i zadužbine, koja su po Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika obavezna da evidentiraju stvarne vlasnike, da to učine u najkraćem mogućem roku.

Neevidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u roku do 15 dana od dana osnivanja ili promene vlasničke strukture smatra se prekršajem za koji su predviđene novčane kazne od 50.000 dinara do dva miliona dinara.

Postupak evidentiranja u potpunosti je elektronski i besplatan, a Centralna evidencija stvarnih vlasnika ustanovljena je krajem prošle godine. Za onog ko pokuša da prikrije stvarnog vlasnika ili u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku, upiše neistinit podatak, promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku registrovanog subjekta, predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina.

Obavezu evidentiranja podataka o stvarnim vlasnicima imaju privredna društva, društva u likvidaciji, zadruge, ogranci stranih privrednih društava, poslovna udruženja, udruženja i savezi udruženja, fondacije i zadužbine, ustanove, strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.

Od svih obveznika evidentiranja, do sada je stvarne vlasnike evidentiralo najviše privrednih subjekata (82 odsto), a najmanje su ovu zakonsku obavezu ispunila udruženja (68,5 odsto).

Zamenik Registratora privrednih subjekata Marija Pajić kaže za Tanjug da se podaci o stvarnim vlasnicima, naime, mogu razlikovati od onih pravnih/nominalnih vlasnika upisanih u matične registre, kao što je registar privrednih subjekata koji takodje vodi APR.

Podaci o stvarnim vlasnicima, pored onih koji su zainteresovani da saznaju ko je stvarni vlasnik nekog, na primer, privrednog društva, upravo su važni svim državnim organima, uključujući Narodnu banku Srbije, kao i svim obveznicima po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

"Svi ti organi vode računa o tome ko je fizičko lice koje suštinski poseduje ili na neki način kontroliše neko privredno društvo ili ustanovu, udruženje, zadužbinu", rekla je Pajić i navela da je podatak o stvarnom vlasniku važan, jer se očekuje da će na taj način biti onemogućeno izbegavanje plaćanja poreza ili preduzimanja drugih protivpravnih radnji.

U svetu do pre nekoliko godina, kaže Pajić, podatak o stvarnom vlasniku nije bio obavezan. Međutim, objašnjava Pajić, kada se dođe u situaciju da se ne može utvrditi koje krajnje fizičko lice stoji iza nekog stranog pravnog lica, onda je i registrovan subjekat sam dužan da utvrdi ko je njegov krajnji vlasnik i da Republiku Srbiju na kraju obavesti o tome evidentiranjem tog podatka u Centralnu evidenciju.