NOVI SAD: Za nepune dve godine od formiranja Razvojne agencije Vojvodine u razvoj privrede i nova radna mesta uloženo je više od milijardu dinara, izjavio je za „Dnevnik“ direktor RAV-a Nikola Žeželj.
Razvojna agencija Vojvodine je, kako kaže, nastala stapanjem VIP fonda i Agencije za regionalni razvoj Vojvodine i sada, s manjim brojem ljudi nego što su imale te dve institucije, radi na privlačenju investicija te podsticanju zapošljavanja.
U prethodne dve godine u malim i srednjim preduzećima, prvenstveno domaćim, na osnovu subvencija otvoreno je oko 1.900 radnih mesta, 40 kompanija je dobilo novac za obnovu opreme – u pitanju je isključio kupovina nove opreme u u Vojvodini. Svi projekti za koje su date pare, bez obzira na to odakle su kompanije dolazile, moraju se sprovesti u Vojvodini, što znači da su i ti ljudi zaposleni u Vojvodini. Takođe, stavili smo akcenat na zapošljavanje ljudi u manje razvijenim lokalnim samoupravama, da ostanu tamo da žive, jer vidimo koliki je problem što migracija izvan države, što interne migracije, rekao je naš sagovornik.
Žeželj je naveo da broj nezaposlenih u Vojvodini konstantno pada i sada je na ispod devet procenata, ali ne samo zaslugom rada RAV-a već i Republičke i Pokrajinske vlade i Razvojne agencije Srbije.
Nastavili smo da radimo na privlačenju stranih investicija. U prethodne dve godine otvoreno je više od 1.000 radnih mesta u samostalnom radu Razvojne agencije Vojvodine, a u saradnji s Razvojnom agencijom Srbije još 800 do 900 novih radnih mesta, pojasnio je Žeželj.
RAV je u proteklom periodu vodio predstavnike domaćih kompanija na stručne sajmove u inostranstvu. U septembru prošle godine išli su na sajam „Auto-mehanika“ u Frankfurtu, gde su vodili predstavnike šest domaćih kompanija, od kojih su na tom sajmu tri sklopile ugovore s inostranim partnerima, a u januaru ove godine predstavnici domaćih kompanija posredstvom RAV-a išli su na berlinski sajam „Frut lodžistik“, najveći sajam svežeg i smrznutog voća i povrća na svetu.
„Interventni plan“ za južni Banat
Osim što izdvajamo veće svote kompanijama koje ulažu u nerazvijene opštine u Vojvodini, uradili smo i „interventni plan“. Taj dokument smo pripremili za pet opština u južnom Banatu, među kojima je i Opovo, koje je u četvrtoj kategoriji po razvijenosti, odnosno nerazvijenosti. Uradili smo analizu resursa u tim lokalnim samoupravama, pokušali da objedinimo i da vidimo šta ta celina, odnosno četiri plus jedna opština, može ponuditi potencijalnom investitoru. Namera je da stvorimo tri razvojna projekta koji bi sutra mogli biti razvojna šansa tim opštinama. Sigurno je da tamo ne može doći investitor koji zapošljava više od 1.000 ljudi jer tamo nema toliko nezaposlenih. Uradili smo analizu i u naredni mesec do dva napravićemo predlog tri mere, na osnovu kojih će Pokrajinska vlada u narednom periodu izdvojiti novac i podržati razvojne mere za te opštine. Analizu smo pokrenuli i za dve opštine u Sremskom okrugu, koje spadaju u treću kategoriju razvijenosti, a to su Šid i Irig. Ideja je da i za njih u narednih šest meseci imamo predlog tri mere koje bi im mogle pomoći, naglasio je Nikola Žeželj.
Od osam kompanija koje smo vodili sa sobom, sedam je, zahvaljujući kontaktima, uspostavilo poslovne dogovore s inostranim firmama. I to su novine koje su osnivanjem Razvojna agencija Vojvodine u ovom novom formatu ostvarene, istakao je Žeželj.
On je naveo da RAV ima tri uloge: da finansijski potpomaže privredni razvoj kroz ulaganje u proizvodnju i zapošljavanje, da zainteresovanim privrednicima daje potrebne informacije i poveže ih s potencijalnim poslovnim partnerima, dok je treća uloga promocija privrednika.
U ranijem periodu promovisali smo potencijale Vojvodine, industrijske zone i broj nezaposlenih. Danas je situacija već malo drugačija. Nastavili smo to i dalje da radimo, ali nastojimo da promovišemo domaće privrednike, da njima pronalazimo načine da se uključe u lance dobavljača velikih kompanija, da postanu partneri i saradnici i, na kraju, da postanu izvoznici, što u suštini zaista jeste osnova zdrave i razvijene države. Nadamo se da ćemo doći u situaciju da ćemo za potrebe domaćih privrednika tražiti industrijsku zonu negde u inostranstvu, kazao je Žeželj.
RAV funkcioniše u okviru Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu i kroz konkurse i zajedničke mere koje sprovode RAV i Sekretarijat, više od milijardu dinara je u proteklu godinu i po uloženo u privredu, od čega je 90 odsto otišlo domaćim kompanijama. S oko 800 miliona dinara je finansirano otvaranje novih radnih mesta, a s oko 250 miliona nabavka opreme preduzeća.
Podsticaj zadrugama
U saradnji sa Pokrajinskim sekretrarijatom za poljoprivredu, predstavnici sekretarijata za regionalni razvoj i RAV utvrdili su predlog mera koje bi trebalo da budu usmerene ka zadrugama. Do sada zadruge nisu mogle da budu korisnice subvencije, a na osnovu saradnje sa njima, jedna od zadruga bila je izlagač na sajmu „Frut lodžistika“ u Berlinu.
Došli smo do zaključka da su u zadrugama počeli jedni drugima da veruju da, pokušavaju da su ostvare koheziju da počnu zajedno da rade. Ideje da zadrugama pomognemo na nekoliko načina. Jedan je da unaprede rad samih zadruga uvođenjem novih tehnologija u poljoprivredi. Mi smo to nazvali precizna poljoprivreda. Tu je i promena načina pakovanja, ambalažiranja, distribucije i promocije sopstvenih proizvoda jer imamo situaciju da Rusija kao tržište koja je kupovala jabuke na gajbe se lagano zatvara za nas. Moramo da otvaramo nova tržišta i na nekim novim alternativnim tržištima morate da promenite način nastupa. Da bi smo pomogli njima da promene način prezentacije, promocije pakovanja i ambalažiranja, ideja je da to bude sufinansirano od strane Pokrajinske vlade, ukazuje Žeželj.
U saradnji s Pokrajinskim sekretrarijatom za poljoprivredu, predstavnici Sekretarijata za regionalni razvoj i RAV utvrdili su predlog mera koje bi trebalo da budu usmerene ka zadrugama. Do sada one nisu mogle biti korisnice subvencije, a na osnovu saradnje s njima, jedna od zadruga bila je izlagač na sajmu „Frut lodžistik“ u Berlinu.
Samo bankarske garancije, a ne zatrpani magacini
Žeželj je rekao da se prilikom davanja svih subvencija traže isključivo bankarske garancije za pokrivanje novca koji daju i da više ne može da se desi da magacini Pokrajinske vlade budu zatrpani robom, već, ako neko ne ispuni svoju obavezu, novac će biti vraćen u pokrajinski budžet sa zateznom kamatom.
Za sada takvih slučajeva nema. Na osnovu analize prvih konkursa iz 2017. godine, od 250 miliona koje smo dodelili, sve kompanije imaju tri godine da ispune uslove, a za godinu su ispunile 96,5 procenata. To su rezultati iz marta 2019. godine, pa možda su svi uslove ispunili, napomenuo je direktor RAV-a Nikola Žeželj.
Žeželj je rekao da će novi konkurs za zapošljavanje i kupovinu nove opreme za preduzeća biti raspisan nakon rebalansa pokrajinskog budžeta.
Očekujemo da rebalans budžeta bude u septembru, a od privatizacije „Luke Novi Sad“ očekuje se da će se u budžet Vojvodine sliti blizu četiri miliona evra. Ja se nadam da će ta cifra u celom iznosu biti iskorišćena za podršku privrednicima. No, ostaje da sačekamo rebalans i da vidimo koliko će novca biti opredeljeno za tu svrhu. Analizom realizacije dosadašnjih subvencija, došli smo do zaključka da u narednom periodu moramo da pojačamo svote koje su neophodne proizvođačima za nabavku nove opreme. U pojedinim regionima i gradovima Vojvodine nema dovoljno radne snage za određene vrste stručnih poslova. Sada već moramo da razmišljamo o tome da domaćoj privredi pomažemo tako što ćemo joj omogućiti savremeniju opremu za proizvodnju i naša preporuka za naredni konkurs će biti da ostavimo liniju za nova radna mesta jer postoji potreba za tim u nekim opštinama, ali da se suma koji se dodeljuje za kupovinu nove opreme poveća ili udvostruči, što bi možda bilo i najbolje. Jer, za jedan dinar koji dajemo za nova radna mesta, imali smo potražnju dva – dva i po dinara, dok na konkursu za opremu za jedan dinar imamo potražnju od pet dinara, a na prošlom konkursu je bilo i deset, pojasnio je direktor RAV-a.
