Koliko je danas važno biti na društvenim mrežama, što kao pojedinci, mali i srednji biznisi, ili velike kompanije pričali smo sa Zoranom Ivanić, community menadžerkom, i kako kaže totalnim zavisnikom o digitalnom marketingu, sa trunkom više ljubavi prema društvenim mrežama nego za sve ostalo što digitalni marketing podrazumeva. Zorana ima i svoj sajt Profazadrmr.rs na kom deli svoje znanje i iskustvo, pomaže ljudima da ’’iscede’’ maksimum iz Facebook-a i Instagram-a. Bilo za sebe ili svoj biznis, od više lajkova, preko više interakcije, pa sve do više prodaja. Duhovni je avanturista i duboko veruje da je uspešan biznis moguć samo ako smo dovoljno voljni da jednako radimo i na sebi i na svom biznisu.
Koliko je u današnje vreme važno biti na internetu, bez obzira da li je reč o pojedincu ili kompanijama?
Internet je širok pojam. Stoga bi moj odgovor na to pitanje bio da. Zbog znanja koje nam je dostupno na klik. Bez obzira da li ste pojedinac ili kompanija. E sad, društvene mreže su nešto drugo i pojedincu nisu neophodne. Pa čak ni nekim kompanijama. Jer kao što sam već rekla u jednoj od mojih objava – niko ne ide na Instagram kada mu trebaju šrafovi za police, već na Google. I to je najčešća greška koju viđam online. Ljudi pomisle: ’’Sad ću ja da otvorim Instagram profil i Facebook stranicu i sve će da pršti od prodaje’’. Žao mi je, neće. Posebno ako ste u potpunosti promašili kanale sa kojih se obraćate svojoj publici.
Zašto je važno da svaka kompanija, ma kolika ona bila po veličini iliti obimu, bude prisutna na društvenim mrežama?
Apsolutno nije važno, niti bi trebalo. Bitno je da vi dobro poznajete svoju ciljnu grupu, gde se ona kreće i najviše boravi i da se vi tamo pojavite. Pa zašto imamo toliko plakata o lekovima u ambulantama i apotekama? Jer proizvođači vrlo dobro znaju da će im one septolete za grlo deset puta bolje proći sa plakatom na staklu apoteke gde već dolaze ljudi sa tim problemom, nego deset objava na društvenim mrežama.
Koji su benefiti malih i srednjih biznisa koji imaju svoje društvene mreže?
Hajde sad ću da prebacim fokus na branše za koje zapravo ima smisla da budu na društvenim mrežama. Benefiti su brojni. Ako radite stvari kako treba. Društvene mreže pružaju svima jednaku šansu i to je jedan od razloga što sam se posvetila Instagramu i podučavanju žena da na njemu apsolutno kidaju i što bolje predstave svoj mali biznis ili hobi. Vi kad počinjete na njima, kao pojedinac koji želi da predstavi svoju strast istomišljenicima i zarađuje od nje, imate jednaku startnu poziciju kao i onaj kafić u centru grada koji takođe počinje na društvenim mrežama. Iako on ima svakodnevne mušterije.
Ukoliko se dobro predstavite, cilj vam je da zaista pomognete ljudima, a ne samo da prodate. Ukoliko gradite zajednicu i poverenje. Ukoliko ste iskreni i autentični. Sve to prirodno vodi ka vašem rastu. U svakom smislu. Bilo na Instagramu, u životu ili vašem novčaniku. I da, mislim ovde i na velike kompanije. Zato puko objavljivanje više ne daje rezultate, zato sve više ljudi ne zanimaju fensi slike. Sa tim niko ne može da se poistoveti. Pokaži mi zašto da te pratim? Jer taj zaprat plaćam svojim vremenom i pažnjom. A pažnja je najvrednija valuta na internetu. Pokaži mi svoje greške koje su te dovele tu gde si sad, svoje nesavršenosti. Probudi mi emociju dok te čitam!
Navešću primer. Šta mislite što se sve više ljudi okreće kupovini ajvara (recimo) online? Iako svakog momenta mogu da siđu u radnju ispred zgrade i uzmu ga? Jer ovaj ajvar sa juga Srbije ima priču i ne boji se da je podeli sa ljudima. Jer nam je pokazao kako mu je izgledala prva teglica, a kako mu izgleda ova danas sa lepim dizajnom. Jer nam je ispričao kako mu je baka sa strpljenjem objasnila kako da napravi vrhunski ajvar. Šta to nama radi? Pokazuje nam da je i taj brend nekada bio početnik (kao i mi). Pa, ako oni mogu, mogu i ja. Pokazuje nam da niko nije savršen prvih par puta, čime god da se bavi. Sa tim odmah možemo da se poistovetimo jer nam automatski klikne da su i naši prvi pokušaji da naslikamo sliku recimo ukoliko se time bavimo, bili užasni. Pokazuje nam da neguje tradiciju bez da je to igde spomenuo i njegova priča sa bakom nas podseti na našu i sve ono što je ona za nas radila i spremala nam. Nevezano za ajvar.
Sve to iznad gradi poverenje i ljudi se lakše poistovete i radije kupuju od nekoga kilometrima daleko i čekaju dva, tri dana, nego da siđu i obave sve za deset minuta.
No hajde da vidimo i drugu stranu. Šta sa velikim kompanijama? Znam da je ’’lakše’’ (danas više nije, ali dobro. I ja mojoj mami kad kažem da joj je lakše da stavi suđe u mašinu, ona ih i dalje pere na ruke) snimiti reklamu sa osunčanim krajolikom i ajvarom u sredini, pući ne znam koliko hiljada evra na ceo proces od snimanja reklame do njenog puštanja u etar. Reći samo: ’’Vrhunski ajvar sa juga Srbije! Negujmo tradiciju!’’ i pustiti da se vrti.
Po mom mišljenju, kompanije će vrlo brzo morati da pronađu svoj glas na društvenim mrežama i da budu autentični. Da posmatraju svoj biznis kao individuu koja priča priče. Vredne i značajne. Koje će više naginjati ka tome da se ljudi sa njima poistovete. A ne gurati priču ’’kupi, kupi, kupi’. A sve što im je potrebno je jedna osoba. Jedna osoba koja će da im za nekoliko stotina evra voditi društvene mreže i sve digne na viši nivo. Naravno, ukoliko su i oni voljni da toj osobi pomognu tako što će joj dati sve potrebne informacije i o ciljnog grupi, i o istoriji brenda, i o padovima i velikim greškma. Jer da bi njihov brend bio individua na društvenim mrežama sa kojom ljudi mogu da se poistovete, moraju da budu voljni da se ogole pred svojom publikom. Da pokažu ljudskost. E sad da li će, ne znam. Jer lakše je i dalje prati na ruke, zar ne?
Koliko je važno biti ažuran na mrežama, pratiti konkurenciju, ali i sve druge koji se bave sličnim biznisom?
Ako hoćete brže da napredujete, formula za Instagram, gde sam ja stavila svoj fokus, je jednostavna: minimum jedan post dnevno i minimum tri storija dnevno. No, ukoliko ne možete, i odlučite da to bude svaki drugi dan, neka to onda ZAISTA i bude svaki drugi dan. Što se tiče konkurencije, ja u nju ne verujem, a kamoli u njeno praćenje. Verujem u uzajamnu podršku. Bilo brendova iz iste ili različite branše. Ali da ne dođe do zabune! Apsolutno je treba istražiti, ali radi istraživanja samog i poboljšanja našeg biznisa na osnovu tog istraživanja. A zašto ne verujem u nju? I ti i ja možemo da se bavimo potpuno istim poslom, no ti ga radiš po ’’pe esu’’ što se kaže, saveti su jasni, rečenice jasne. Što je sjajno, ima ljudi koji to obožavaju, vole da im je sve precizno. A onda imamo mene koju to smara. Koja voli da u svoje edukativne materijale, bilo besplatne ili ne, ubaci dozu humora, zabave i direktnosti. Jer nemam ja vremena da mi u životu sve bude po ’’pe esu’’, ako mi dan prođe bez osmeha, postaje mi besmislen. A i lakše se zapamti. To apsolutno ne znači da taj moj, naizgled neozbiljan pristup, daje manje vrednosti. Šta više, potpuno obrnuto. I imam brojke iza sebe koje to potvrđuju svakodnevno. Kod mene se zabavlja, ali se bogami i radi. Direktna sam, sve jasno kažem gde grešiš, a onda i objasnim. Logično je da ću privući iste takve ljude. Dok će ovaj moj pristup ovima od malopre vrlo verovatno biti ’’previše slobodan’’. I to je ok! Zato i treba da nas ima više kako bi ljudi pokupili znanja tamo gde im najviše prija.
Osim ažurnosti, šta je još važno, kada su mreže u pitanju?
Ažurnost je tamo negde na trećem mestu, odokativno. A sve ovo o čemu smo do sada pričali dolazi pre toga. Autentičnost. Da ti budeš TI! Bez ustručavanja. Sebično je da pravu sebe uskraćuješ svetu jer postoji gomila onih koji jedva čekaju nekoga poput tebe jer su i oni bili ili trenutno jesu – u potpuno istoj situaciji. Iskrenost. Da pričaš priče iz srca. Bez savršenog filtera. Jer sa tim niko ne može da se poistoveti.
