Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije je izjavila da je vrednost direktnih stranih investicija ove godine do jula iznosila je dve milijarde evra i da se očekuje da se taj trend rasta nastavi do kraja godine i da će ove godine iznos stranih direktnih inevesticija biti veći nego prethodne godine kada su bile 3,5 milijardi evra.
Navela je da je dobit centralne banke u 2018. godini iznosila 30,7 milijardi dinara i da je u budžet uplaćeno 9,3 milijarde.
„Prošla godina je bila još jedna uspešna godina jer je očuvana cenovna i finansijska stabilnost čime se doprinelo da se u Srbiji lakše i sigurnije posluje“, rekla je Tabaković.
Tabaković je kazala da je inflacija bila šest godina za redom niska i u proseku iznosila dva odsto. NBS veruje, kako je rekla, da je niskom inflacijom zadobila poverenje, naročito kod građana.
Referentna kamatna stopa je, prema njenim rečima, za poslednjih šest godina pala sa 11,75 na 2,75 odsto, što je do sada najniža zabeležena, dok su kamatne stope na dinarske kredite dva puta niže, a na kredite privredi su tri puta manje.
Udeo problematičnih kredita u ukupnim pozajmicama je prošle godine pao na 5,7 odsto, a u maju ove godine na 5,4 odsto.
Pad kamata i investicioni krediti od 240 milijardi dinara doprineli su, prema rečima guvernerke, da privreda prošle godine posluje sa dobiti od 500 milijardi dinara, što je za 126 milijardi više nego godinu dana ranije.
Deficit tekućeg plaćanja se, prema njenim rečima, već četvrtu godinu za redom pokriva direktnim stranim investicijama koje su prošle godine iznosile 3,5 milijardi.
„Očuvali smo i relativnu stabilnost kursa, a dinar jača zbog dobrih makroekonomskih pokazatelja, rasta izvoza i priliva stranih investicija, pa je NBS kupovinom 1,580 milijardi evra prošle i 955 miliona ove godine, povećala devizne rezerve koje sada bruto iznose 12,1 milijardu evra“, rekla je Tabaković.
Štednja u domaćoj valuti od 2012. godine povećana je, kako je rekla, četiri puta i iznosi 70 milijardi dinara.
Tabaković je rekla i da je uveden sitem instant plaćanja i da jedna transakcija prebacivanja novca sa računa na račun traje u proseku 1,2 sekunde.
Govoreći o uvozu, guvernerka kaže da poslednje tri godine uvoz raste po dvocifrenoj stopi i da je 2017. godine na uvoz opreme potrošeno 1,7 milijardi evra, a ove godine će verovatno preći tri milijarde evra.
Na drugom mestu po vrednosti je, prema njenim rečima, uvoz repromaterijala i na trećem potrošna roba „što znači da je porastao standard građana i da kupuju više jer su prosečne plate u privatnom sektoru od 2014. godine sa 39.000 porasle na 51.000 dinara i zaposleno je oko 200.000 novih radnika“.
