Nad više od 80% izvorišta vode u Srbiji gazduju inostrane kompanije. Iako po zakonu vlasnik izvorišta vode može da bude samo država Srbija, stranci su se izborili da eksploatišu ovo bogatstvo najmanje 15 godina. To je maksimalan period na koji se izdaju vodne dozvole, ali većina računa da će se to produžiti. Od ukupnog broja izvorišta zdrave i pitke vode, kojih je oko 400, eksploatiše se svega oko 20%. Istovremeno, postoji i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda. Zato je komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrstila među prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Srbija učestvuje sa 0,3% u svetskim izvorima pijaće vode.
34 firme se aktivno bave flaširanjem vode
Prema procenama, u Srbiji se 34 firme aktivno bave flaširanjem vode, ali čak 4/5 flaširane vode koja se puni u Srbiji, rukovode kompanije iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije. Prema rečima Gorana Trivana, ministra za zaštitu životne sredine, Srbija nema taj luksuz da se razbacuje pijaćom vodom i nije dobro da eksploatacija bude u vlasništvu stranaca, jer je reč o najosetljivijem i najvažnijem planetarnom resursu.
“Po Zakonu su svi izvori u vlasništvu Srbije, ali su dati pod određenim uslovima na korišćenje. Bez obzira na to koliko godina eksploatisanja su potpisani ugovori, nismo ih otuđili i kako budu isticali ugovori, ili na drugačiji način, trebalo bi da gledamo da vraćamo izvorišta”, smatra Trivan.
Samo devet kompanija koje se bave flaširanjem voda u Srbiji članice su Poslovnog udruženja proizvođača mineralnih voda naše zemlje. Branka Šerović, direktor ovog Udruženja, kaže da se Srbija svrstava među zemlje koje su relativno bogate izvorima kvalitetne mineralne vode, ali količina vode nije neograničena.
“Punionice prirodnih mineralnih voda i prirodnih izvorskih voda obavljaju flaširanje vode na osnovu rešenja o eksploatacionom pravu, vodnoj dozvoli kojim se utvrđuje pravo i uslovi korišćenja vode, i izdaju se sa određenim rokom važenja. Ova rešenja donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Zakona o vodama”, kaže Šerovićeva.
Zakon o vodama
Vode su prirodno bogatstvo, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, naglašavajući da su u svojini Republike Srbije i da su uređene Zakonom o vodama:
“Tim propisom određene su i odgovarajuće obaveze koje se tiču korišćenja, zaštite i zahvatanja voda koje se koriste za piće. Svako zahvatanje voda, pa i voda koje se koriste za piće, ne može se obavljati bez vodne dozvole. Ovom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda, njome se praktično daje pravo na korišćenje voda i uslovi pod kojim režimom se to može vršiti. Dozvole se daju sa odgovarajućim rokom važenja a najduže na period od 15 godina”.
Napraviti plan kako da vratimo sve što smo dali strancima
Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, tvrdi da Srbija nije preterano bogata vodnim potencijalom, te da mamo izvesni potencijal podzemnih voda, koje su vrlo kvalitetne i pogodne za vodosnabdevanje stanovništva. Dodaje da naša izvorišta ne bi smeli tako lako ustupati stranim kompanijama, ali i da bi trebalo napraviti plan kako da vratimo sve što smo dali strancima.
“Bez naših primarnih nacionalnih resursa, uključujući i vodu, zemljište, šume, ne može da se planira za budućnost. Što se tiče geotermalnih voda, tu smo na evropskom nivou. Priroda nas je podarila, ali bismo morali da ih koristimo mnogo obazrivije”, završava Ristić.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay / ronymichaud
