Šta donosi Zakon o digitalnoj imovini?

Šta donosi Zakon o digitalnoj imovini?

Nekoliko meseci nakon što je Zakon o digitalnoj imovini stupio na snagu u Srbiji, vrednost bitkoina u svetu je i dalje visoka, nešto više od 40 hiljada dolara (u trenutku pisanja teksta), ali i dalje nedovoljna u odnosu na istorijski rast od preko 60 hiljada dolara postignut sredinom aprila. U ovu digitalnu valutu se polažu velike nade i kod nas, što je Ministarstvo finansija objasnilo u svom saopštenju. Ali, šta konkretno donosi Zakon kada su biznis i tržište u pitanju

Bitkoin je najpopularniji naziv za jednu od digitalnih valuta, a pored njega postoje nazivi virtuelne valute, digitalni tokeni, kriptomati i svi oni su sada prepoznati i definisani zakonom.

Konkretno, bitkoin je digitalna valuta koja se distribuira elektronski, ograničenog je broja (može se stvoriti samo 21 milion) i ne podleže kontroli pojedinca i institucije, ali i pored toga izuzetno je transparentan, jer se svaka transakcija čuva u posebnom masovnom distribuiranom javnom registru, koji se zove blokčein.

Novi izvori finansiranja i mladi

Zakonom o digitalnoj imovini je u planu mogućnost finansiranja pomoću investicionih tokena i unapređenje korišćenja digitalne tehnologije. Ministarstvo je ukazalo na to da su Zakonom definisane dve vrste digitalne imovine: virtuelna valuta i digitalni token, što je posebno značajna informacija za mlade.

Posebna pažnja se na ovaj način pridaje težnji da se mladi okrenu alternativnim načinima finansiranja i da svoje inovacije sprovedu u delo tako što će ostati u Srbiji i koristiti gore pomenute valute, stvarajući i unapređujući startapove, koristeći tako obezbeđena pravna sredstva za investitore i korisnike digitalne imovine.

S druge strane, digitalna imovina definiše se Zakonom kao „digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi“, navedeno je tada u saopštenju ministarstva, u kojem je takođe objašnjeno da ta imovina može da se koristi u svrhu ulaganja, ali nisu sredstvo plaćanja na način i u situacijama suprotnim ovom zakonu.

Dakle, kriptovalute nisu zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji.

Značenje „belog papira“

Zakon prepoznaje „beli papir“. To je dokument koji je usklađen sa međunarodnom praksom, a koji ima veliki značaj jer sadrži podatke izdavaoca. Izdavalac je dužan da taj papir učini transparentnim, kako bi druga strana koja planira da investira mogla da donese odluku nakon procene rizika.

Izdavalac, prema zakonu, može da bude i pravno lice. Njima se nudi da finansiraju projekte tako što će izdvajati i prodavati digitalne tokene. Kriptovalute su dostupne razmenom preko oglasa ili preko kriptomenjačnica, a kada je u pitanju porez, fizička lica su dužna da plate 15 % poreza na kapitalnu dobit prilikom prodaje ove digitalne valute.

Dakle, Zakonom o digitalnoj imovini reguliše se izdavanje, trgovina i pružanje raznih usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Srbiji. Za nosioce biznisa, značajan je po tome što za digitalno poslovanje, tačnije za poslovanje sa kriptovalutama, konačno daju određeni okvir prava i obaveza, gde će nadzorni organi biti Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Kriptovalute i obnovljivi izvor energije

Iako na prvu loptu možda zvuči nepovezano, trenutno je velika težnja na svetskom nivou da se tržište kriptovalutama okrene više ka obnovljivim izvorima energije. Težnja za društvenom odgovornošću pritiska i ovaj nivo biznisa, a koliko je ideja jaka svedoči korak koji je načinio multimilijarder Ilon Mask. On je, naime, objavio da njegova električna vozila iz grupe Tesla neće više moći da se kupuju za kriptovalute, iako je jedan deo te imovine investirao u bitkoin.

Podsećamo da je pritisak još uvek jak, da potiče sa kineske strane, i to zbog velike upotrebe struje od strane kompanija koje proizvode kriptovalute.

 

 

Ovo je samo jedan od tekstova koji možete pročitati u novom broju Biznis vesti magazina. Pretplatite se OVDE