Postoji velika šansa da će ovo biti ključna godina za Netflix, jer je 22. januara bivša kompanija za iznajmljivanje DVD-jeva postala sedmi član Filmskog udruženja Amerike. Istog dana dobila je 14 nominacija za oskara, više nego što je primila u svim prethodnim godinama zajedno. Nedelja uveče verovatno je bila najznačajnija, jer je osvojila čak četiri oskara. Za nešto više od mesec dana, Netflix je učvrstio svoju poziciju u filmskom biznisu u gotovo svakom pogledu.
Pa, u svakom pogledu osim jednog: Netflix još uvek ne “pušta” svoje filmove u bioskopima.
Svakako, povremeno se njihovi filmovi mogu videti u ograničenom izdanju u lokalnim bioskopima. Umesto da koriste ekskluzivno bioskopsko izdanje, Netflixovi filmovi su skoro uvek dostupni za strimovanje istog dana kada su pušteni u bioskopima. A u retkim prilikama kada se Netflixov film prikazuje prvo u bioskopu, to je samo nekoliko nedelja pre nego što ga on učini dostupnim za onlajn striming- ni blizu 90-dnevnog ekskluzivnog perioda koji koristi svaki drugi veliki holivudski studio.
Ovo nas dovodi do važnog pitanja. kako Netflix može biti tako uspešan ako odbacuje najvažniji deo biznisa: bioskopsko izdanje?
Da bi dobili odgovor na to pitanje, važno je razumeti zašto već decenijama holivudski studiji koriste model ekskluzivnog prikazivanja svojih filmova. I to počinje sa važnim uvodom: među konzumentima postoje radikalno velike razlike u vrednovanju gledanja filmova. Neki bi za to izdvojili malu svotu novca, dok bi drugi za isti film dali dosta više. Studiji očigledno žele da izvuku što veću vrednost iz svake grupe.
Studiji su shvatili da je najprofitabilniji način da se postigne ovaj cilj strateško menjanje tajminga, kvaliteta i upotrebljivosti njihovih filmova, tako da određeni potrošači dobrovoljno plate visoku cenu za film, koji će ga drugi konzumenti pogledati po manjoj ceni. Bioskopsko izdanje je bilo ključno za funkcionisanje ove strategije diskriminacije cena. Snimanje filma dostupnog isključivo na “velikom ekranu” omogućilo je studijima da segmentiraju svoje klijente visoke vrednosti od ostatka tržišta. Zašto bi inače neko skupo platio bioskopsku kartu, kada taj isti film može pogledati po znatno nižoj ceni samo nekoliko nedelja kasnije?
Ali zašto onda Netflix objavljuje svoje filmove u bioskopima gotovo istog dana kada ih čini dostupnim na svojoj platformi za striming?
Odgovor je da Netflix prati fundamentalno drugačiji poslovni model od svih ostalih u industriji.
Netflx se ne bavi prodajom pojedinačnih filmova raznim klijentima. Umesto toga, radi se o prodaji mnogo različitih filmova pojedinačnim klijentima – u paketu. Grupisane pretplate omogućavaju Netflixu da praktikuje drugu vrstu cenovne diskriminacije od filmskih studija. Kompanija ne mora da shvati koliko potrošač vrednuje bilo koji pojedinačni film u njihovoj ponudi. Paket usluga to čini za njih – vrlo profitabilno.
Pretplate na paket funkcionišu na zanimljiv način. Ukratko, što više proizvoda prodavac može da ponudi potrošačima u paketu, bolje će prodavac moći da predvidi prosečnu vrednost paketa među različitim potrošačima. Ne dodeljuje svaki potrošač istu vrednost pojedinačnim filmovima u paketu, ali u velikom paketu to nije ni bitno: razlike u pojedinačnim vrednostima ulaze u prosek. Ako prodavac može tačno da predvidi prosečnu vrednost koju je pretplatnik spreman da plati za sve filmove u paketu, onda može da ponudi cenu koja će biti malo ispod te vrednosti i izvuče maksimalnu moguću vrednost od svoje publike.
Upravo to je razlog zašto platforme kao što je Netflix koriste nekonvencionalne strategije za bioskopska izdanja. U poređenju sa studijima, oni imaju vrlo malo toga da izgube. U tradicionalnom poslovnom modelu, upropašćavanje premijernog bioskopskog izdanja dovodi u opasnost celokupno poslovanje. Ali Netflix vidi stvari drugačije. Ako kompanija može da zaradi ili osvojiti nagrade objavljivanjem svojih filmova u bioskopima, to je sjajno. Ali njima to suštinski nije potrebno da bi profitirali od svojih filmova.
Izvor: hbr
Photo: Pixabay, Jade87
