Novine u obračunu PDV-a iz oblasti građevinarstva obeležile su proteklu godinu. Novim pravilnikom tačno je definisano koje usluge jesu, a koje nisu promet u građevinarstvu. Novina je i da se prometom iz oblasti građevinarstva smatra samo promet čija je vrednost veća od 500.000 RSD. Sa Brankom Kolović, šeficom računovodstva u agenciji „Vizija računovodstvo”, razgovarali smo i o ostalim zakonskim promenama u građevini, kao i o njihovom uticaju na vlasnike građevinskih firmi.
Šta je najvažnije donela prošla godina u sektoru građevine?
– Osim pandemije, 2021. godinu obeležile su i brojne izmene zakonskih regulativa u svim delatnostima. Kada je reč o građevinarstvu, tu je najviše izmena doneto u obračunu PDV-a, a izdvojila bih dve kao najznačajnije. Prva je obračun PDV-a kada je promet ispod 500.000 RSD. To znači da bi se promet uopšte smatrao prometom iz oblasti građevinarstva njegova vrednost mora da bude veća od 500.000 RSD.
Druga novina je usko vezana za prvu i reč je o novom pravilniku o PDV-u, kojim je regulisano da se usluge: popravka opreme i delova opreme koja čini sastavni deo objekta; popravka instalacija i delova instalacija; isporuka sa ugradnjom nameštaja u objektima; isporuka sa ugradnjom uređaja za grejanje, odnosno hlađenje; isporuka sa ugradnjom sistema za zalivanje, odnosno navodnjavanje, kao i pojedinih delova tih sistema; isporuka dobara i pružanje usluga u okviru uređenja zelenih površina, uključujući i uređenje zelenih površina u objektima, odnosno na objektima, više ne smatraju prometom iz oblasti građevinarstva, nezavisno od visine vrednosti njihovog prometa.
Kako su ove izmene propisa uticale na vlasnike građevinskih firmi?
– Konkretno, dve promene koje sam pomenula su razrešile nedoumice koje su ranije postojale kada je primena propisa o PDV-u bila u pitanju. Na primer, ranije je bila nedoumica da li se popravka opreme i delova opreme, koji su sastavni deo objekta, smatraju profitom iz oblasti građevinarstva. Samim tim nije bilo jasno da li će PDV za pružanje ove usluge biti obračunat ili ne. Činjenica da nije bilo pravilnika kojim bi ovo pitanje bilo regulisano, ostavljalo je slobodu da ovu odredbu tumači kako ko želi.
Sada je zato nedvosmisleno definisano da firme koje vrše popravku opreme i delova opreme, kroz svoje fakture moraju obračunati PDV, jer njihova usluga nije usluga iz oblasti grđevinarstva.
Šta građevinari mogu da očekuju u ovoj godini?
– Mislim da će 2022. godinu pre svega obeležiti implementiranje promena u poslovni sistem.
Svaka promena na početku je teška i zadatak računovođe je da građevinarima objasni kako da ispoštuju zakonske propise i usklade svoje poslovanje sa izmenama. Mi smo kroz direktne razgovore sa našim klijentima i informativne tekstove na našem blogu, edukovali naše klijente o svim novinama koje su se događale.
Bez dobrog računovođe, prilagođavanje ovim promenama je nemoguće.
Kažete da je za građevinare najbitniji kvalitetan računovođa. Koliko im on zaista može pomoći da implementiraju ove promene?
– Iz mog ugla, dobar računovođa je recept za miran san.
Kada imate kvalitetnog računovođu, on će vas pravovremeno obaveštavati o svim zakonskim promenama, savetovati vas kako da prilagodite svoje poslovanje njima, čime ćete izbeći potencijalne sankcije ili iskoristiti benefite. Jednostavno, ako sa svojim računovođom napravite dobru raspodelu posla u kojoj on brine o finansijskom zdravlju vašeg biznisa i uz to se postavi kao vaš poslovni partner, a ne eksterno zaposleno lice, uspeh u poslovanju neće izostati.
Pomenuli ste pandemiju kao nešto što je obeležilo 2021. godinu. Kako objašnjavate ekspanziju građevinarstva u Srbiji, iako druge delatnosti doživljavaju stagnacije usled pandemije?
– Tržište nekretnina jedno je od najstabilnijih kako u svetu, tako i u Srbiji. Svakako je zanimljiva činjenica da se ekspanzija u Srbiji događa od kraja 2019. godine, kada je i počela pandemija koronavirusa, i još uvek beleži rast.
Ono što je u našoj zemlji bio generator za ovakav rast u početku su bili stambeni krediti. Zbog dosupnosti kredita, a i rasta plata kojima se ti krediti otplaćaju, ljudi su se lakše odlučivali za kupovinu nekretnina.
Osim toga, podaci pokazuju da se u poslednje dve godine stanovi sve češće kupuju za keš. Taj priliv novca u ovu delatnost građevinarima daje sredstva za nove poslovne projekte.
Koliko se često kroz svoj posao susrećete sa ženama vlasnicama građevinskih firmi?
– U Srbiji su žene, vlasnice građevinskih firmi, statistička greška.
Za deset godina koliko radim u „Viziji”, susrela sam se sa svega nekoliko žena koje su poslovale u ovoj delatnosti. Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da su one bile mnogo predanije i posvećenije poslu. Kao i sa većinom ,,muških delatnosti”, verujem da je pritisak koji je društvo vršilo na njih da to nije posao kojim žena treba da se bavi, zapravo doprineo njihovoj istrajnosti i predanosti.
Kako ekspanzija građevinarstva izgleda iz ugla računovodstva?
– Kada ovu ekspanziju posmatramo iz ugla računovodstva, ništa se nije promenilo. Fakture i druga dokumenta su ostala ista, samo su iznosi na njima sada i do tri puta veći.
Ovi iznosi na fakturama nam govore da je trend rasta prisutan i kada je reč o cenama materijala, ali i pružanju usluga koje su u vezi sa građevinskim radovima. Zato je visoka cena po kvadratu postala razumljiva. Kada cene materijala porastu, rastu i troškovi izgradnje, a samim tim i nekretnine postaju mnogo skuplje. Investitori naravno nisu spremni da se u značajnijoj meri odriču svoje dobiti, tako da svoj finansijski interes ostvaruju kroz povećanja prosečne cene kvadrata.
Valentina Kaličanin
