Komunistička partija Kine odlučila je da je vreme za preraspodelu bogatstva i izgradnju pravednijeg društva. Kako se broj milijardera, i njihovi bankovni računi, povećavao poslednjih decenija, tako je i jaz nejednakosti rastao. Sada, Si Đinping želi da se stvari promene, a socijalistička reč je „zajednički prosperitet“.
Među ciljevima zajedničkog prosperiteta su povećanje prihoda stanovnika grada i sela, smanjenje jaza u bogatstvu i promovisanje jednakog pristupa uslugama, rekli su zvaničnici.
Čitavim sektorima naređeno je da promene način poslovanja. Nekada izuzetno unosna industrija posleškolskog obrazovanja preko noći je desetkovana regulatornom odlukom o zabrani podučavanja za profit, a velika tehnologija je potisnuta širokim progonom protiv monopola. Zatim su došle poznate ličnosti koje izbegavaju plaćanja poreza, divovi u isporuci hrane koji zapošljavaju radnike bez potpunih ugovora i divovi u video igrama koji puštaju mlade da se igraju na njihovim platformama. Čini se da nigde nije bezbedno od nadzora. Pitanje je gde će sekira sledeće pasti?
Kineske mere su se višestruko povećale kao Si koji gura „zajednički prosperitet“. Kapitalistički smak Si Đinpinga zaračunao je 1 bilion dolara.
65 – Koliko je puta Si Đinping spominjao „zajednički prosperitet“ u govorima i na sastancima na visokom nivou u prvih osam meseci u godini
5 milijardi dolara – Koliko je samo sedam najvećih kineskih milijardera do sada ove godine poklonilo dobrotvornim organizacijama
996 – U Kini sleng za uobičajenu praksu rada od 9 do 21 sat, šest dana u nedelji, na šta je vlada upozorila
Zašto je to važno?
Retorika Si Đinpinga oko „zajedničkog prosperiteta“ porasla je ove godine, a izraz se sve češće pominje u velikim govorima i na sastancima na najvišem nivou, ukazujući na namernu promenu politike. To nagoveštava promene koje bi mogle da se jave širom druge po veličini svetske ekonomije – iako su detalji ostali oskudni.
Nervozni investitori su ispuštali zalihe u pogođenim područjima i tražili tragove o sledećim ciljevima Pekinga, dok su najbogatiji pojedinci i najveće korporacije odjednom povećali svoju filantropsku igru i ulili novac u dobre svrhe. Sada se spekuliše da bi Peking mogao uvesti poreze na imovinu, nasledstvo i kapitalnu dobit kao način preraspodele bogatstva akumuliranog u relativno malom broju ruku.
Poboljšana raspodela prihoda mogla bi da podstakne kineske potrošače koji su već najveći svetski potrošači automobila, a čija potrošnja na zabavu, odeću i kozmetiku je odmah iza SAD -a, ali promene mogu značiti i rizike za globalnu ekonomiju. Ograničavanje cena kuća, na primer, moglo bi da smanji kinesku potražnju za robom, što je ključno za prekomorske ekonomije od Australije do Perua.
