Kao odgovor na ekonomski uticaj pandemije koronavirusa, globalne vlade krenule su u veliki porast potrošnje koji je iznos ukupnog duga u BDP-u pomerio sa 88% na neverovatnih 105% (prema Institutu za međunarodne finansije). Trezor SAD je bio vodeći u ovoj inicijativi jer se domaći nacionalni dug povećao sa već alarmantnih 23 biliona dolara na sadašnji nivo od 29 biliona dolara.
Svrha ovog povećanog zaduživanja i potrošnje bila je da se prevaziđe rezultirajuća recesija i obezbedi jastuk za one koji su najviše pogođeni usporavanjem. Veštačko povećanje potražnje državnom potrošnjom u vreme krize je osnovna kejnzijanska teorija, a sa njenom efikasnošću se slažu mnogi ekonomisti, pod uslovom da se koristi disciplinovano i kratko vreme. Ti isti ekonomisti bi verovatno imali žučnu raspravu o definiciji „kratkoročno“ i o tome da li 18 meseci i računanje potpadaju pod to.
Ali da li ova potrošnja dolazi bez troškova? Neki tradicionalni pokazatelji inflacije, poput indeksa proizvođačkih cena i sirovih cena robe, mesecima su upozoravali da se inflacija ukorenjuje. Federalne rezerve su više puta ponavljale da je inflacija prolazna, ali kako vreme prolazi mnogi veruju da to možda nije tačno.
Postoji nekoliko stvari koje trenutnu situaciju čine jedinstvenom. Iste ekonomske krize i pandemijski strahovi koji su izazvali porast vladine potrošnje takođe su uzrokovali poremećaje u globalnom lancu snabdevanja koji su učinili mnoštvo proizvoda i sirovina mnogo oskudnijim. Nije iznenađenje što je potražnja koju pokreće vlada, zajedno sa značajnim smanjenjem zaliha, izazvala inflaciju. Jednačina ponude i potražnje i njen uticaj na inflaciju jedna je od retkih stvari koje se u ekonomskom svetu smatraju „ustaljenom naukom“.
Drugo, Federalne rezerve su odigrale značajnu ulogu u vladinoj potrošnji. 23. marta 2020. godine Fed je najavio veliko povećanje svog programa kupovine imovine poznatog kao kvantitativno popuštanje. Ovo je učinjeno kako bi se olakšalo izdavanje duga Trezora i sprečilo da se kamatne stope značajno povećaju pod očekivanim povećanjem iznosa obveznica koje će američki trezor prodati. Sve ove hitne ekonomske mere preduzete su pod uverenjem da su obe neophodne i, što je još važnije, privremene. Danas je uobičajeno uverenje da sat otkucava i da normalizacija politike mora doći uskoro ili bi to moglo dovesti do nekontrolisane inflacije.
Viši ekonomista grupe CME Erik Norland izgleda optimističan da će povećane stope vakcinacije odigrati značajnu ulogu u distanciranju od pandemije i posledičnih nivoa potrošnje u hitnim slučajevima i agresivne politike Fed-a. Ovo je, u kombinaciji sa dodatnim poreskim prihodom, Norland zaključilo da „izgleda da će se državni deficit u budućnosti početi smanjivati“. Norland takođe veruje da bi Fed mogao uskoro početi smanjivati kupovinu imovine, što bi moglo omogućiti dugoročne stope da porastu.
Nema sumnje da bi rastuće stope, povećani porezi i manja državna potrošnja mogli pomoći u usporavanju inflacije. Ali da li će biti dovoljno? Dan Deming, generalni direktor kompanije KKM Financial, veruje da bi inflacija mogla da ostane problem jer „lanci snabdevanja i dalje predstavljaju izazov“ i da bi „trenutno poravnanje krive prinosa moglo biti signal da su izgledi za rast pod pritiskom“, delom, na one nedostatke snabdevanja.
Izgleda da debata o inflaciji ima tri pokretna dela koja će trgovci pomno pratiti: veličina novog paketa vladine potrošnje o kome se raspravlja u Vašingtonu; vremenski okvir Fed-a za smanjenje; i predlozi za povećanje poreza za dalje.
