Nova pravila i digitalizacija u automobilskoj industriji zahtevaju visoka ulaganja. Kako je baš ova industrija jedna od najpogođenijih za vreme pandemije, svaka novost je značajna, a svako pravilo se čita sa posebnom pažnjom. Jedna novina ozvaničena je upravo ovo leto, a odnosi se na obavezu proizvođača automobila da od jula 2022. godine u novim modelima budu ugrađene „crne kutije“.
Naime, svi novi modeli namenjeni za evropsko tržište moraće da imaju „crnu kutiju“, a od 2024. godine svi automobili u Evropskoj uniji (EU) koji se prvi put registruju moraće da imaju to isto. Metod je sličan kao kod „crnih kutija“ koje se koriste u avionima, a cilj je pristup određenom broju tehničkih podataka koji se odnose na sekunde pre sudara.
Uvid u snimke imaće samo službeni organi ovlašćeni za to, ali ne i osiguravajuće kuće.
Šta to znači i u EU i van nje?
„Crna kutija“ u automobilima je primer dobre prakse na putu i van njega, koju su prvo ozvaničili Amerikanci 2014. godine, odakle stiže u Evropu 2019. godine u obliku uredbe da se „crna kutija“ mora ugraditi u sva nova lična vozila. Sada, međutim, podatke sa kutije neće moći da čitaju samo proizvođači automobila, već i drugi. Do ovog momenta to je bio problem.
Podaci kao što su brzina, sigurnosni pojas, kočenje, ugao volana i slično bili su u službi samo proizvođača automobila i na taj način su mogli da kontrolišu značajne informacije za kupce za konkretan auto. Možda kupac ne želi da kupi, recimo, auto iz saobraćajne nezgode za koju je zvanična informacija da je baš on (auto) zaslužan za sudar.
S druge strane, u poslednjih deset godina retko koji auto nema „crnu kutiju“, samo što upravo mi ne možemo da pročitamo te podatke, jer proizvođač to ne dozvoljava.
Ukoliko bi se ovakva praksa raširila i van EU okvira, automobilska industrija bi olakšala vrlo značajne situacije i bila bi, zasigurno, transparentnija kada se to od nje očekuje, jer kutija o kojoj se već mesecima priča, uz poštovanje i širenje novih propisa, pružila bi čak 41 podatak koji pomaže u veštačenju.
Moći će se, dakle, lakše utvrditi ko je kriv prilikom sudara, a sudovima će se, na neki način, olakšavati posao.
Da li je priča o „crnoj kutiji“ preuranjeno skupa za širu primenu?
Pre dve godine, u vreme kada se pričalo o donošenju uredbe u Nemačkoj, račun koji bi se „dostavio“ automobilskoj industriji za proizvodnju novih automobila po datim pravilima ni za vreme „redovnog stanja“ nije bio ništa jeftiniji.
Proizvođači moraju da ugrađuju u nove automobile Intelligent Speed Assistance (ISA), sastav za ograničenje brzine, sastave za pomoć vozaču, koji obuhvata i automatsko kočenje u nuždi (AEB) sa mogućnošću uočavanja pešaka i biciklista; zatim sastav upozorenja za prelaženje u suprotnu traku, pa i uređaje koji snimaju dešavanja unutar vozila.
GPS se podrazumeva, zajedno sa kamerom za prepoznavanje saobraćajnih znakova za ograničenje brzine na pojedinoj deonici puta.
Podsećamo, takozvana „crna kutija“ u automobilima nalazi se između vozačevog i suvozačevog sedišta, u modelu vazdušnog jastuka.
Ovo je samo jedan od tekstova koji možete pročitati u novom broju Biznis vesti magazina. Pretplatite se OVDE.
