Krajem prošle godine u medijima se moglo pročitati nešto važno, a odnosilo se na opstanak kompanija. Pisalo se i pričalo o takozvanoj digitalnoj transformaciji. Ona se nije ticala samo velikih firmi i dobrostojećih kompanija, već su stručnjaci upozoravali na efekat i kod malih i srednjih preduzeća. Pre nekoliko godina u našoj zemlji je upućen poziv upravo njima za podršku u digitalnoj transformaciji sa podsećanjem da današnji savremeni trendovi poslovanja zahtevaju takvu vrstu promene. Bez obzira na to, čini se da još nedovoljan broj rukovodećih sektora i zaposlenih, pa i onih samostalnih nosilaca biznisa, nije sigurna šta se tačno podrazumeva pod tim. Zato, hajde da približimo priču.
Zašto je digitalna transformacija značajna?
Digitalna transformacija odnosi se na integraciju digitalnih tehnologija u preduzećima, ali i na uticaj takvih tehnologija na društvo. Kao takvu je definisao parlament Evropske unije (EU), koji je i tokom prošle godine aktivno podsećao na njen značaj u svim sektorima koji utiču na naš rad i svakodnevni život (od telekomunikacija, poljoprivrede i finansija, preko zdravstva do energetike i drugih).
Iako bi sintagma „digitalna transformacija“ mogla na prvu loptu da uplaši i da vas natera da pomislite da će ta transformacija direktno da pogodi zaposlene i njihovu učinkovitost uz parolu „manje je više“, upravo je suprotno. Ona postoji sa ciljem da poslovanje kompanije bude u toku sa svim promenama u digitalnoj sferi koje olakšavaju proces rada, da održi sve pod kontrolom i dostupnim za naredno „rukovanje“.
Kada je u pitanju druga strana i delovanje na nju, ovakva vrsta transformacije mogla bi umnogome da podigne konkurentnost preduzeća na tržištu i da utiče na inovativnost, u smislu kreiranja i pružanja novih usluga potrošačima. Doduše, ne samo to: veruje se da, na duže staze, digitalna transformacija može velikim delom da obuhvati ekološku stranu, da je preporodi i poboljša tako što bi, recimo, uticala na smanjenje otpada.
Na koji način to funkcioniše?
Najčešće se koriste tehnološka rešenja, kao što su hardverska ili softverska, ali ni to ne dolazi preko noći. Naime, prvo konsultanti provode određeno vreme u preduzeću utvrđujući trenutni način poslovanja, rade analizu i prave prioritete koji će se primenjivati prilikom prelaska na digitalnu transformaciju. Zatim se kreira strategija za digitalnu transformaciju.
Zašto bi trebalo prihvatiti ovakvu vrstu promene?
Tehnologija je u poslednjih deset godina napredovala deset puta više nego u periodu od 1900. do 2010. godine. Kako je proces ubrzan i plodonosan, moglo bi se reći da su i predviđanja za bližu budućnost na uštrb tehnologije obećavajuća. Kada je u pitanju, recimo, obrazovanje, smatra se da će ono postati globalna internet kategorija dostupna svima. Ako govorimo, na primer, o telekomunikacijama, postoje predviđanja da će do 2025. godine Android i IOS aplikacije zameniti naše važne dokumente (zdravstvene knjižice, vozačke dozvole i drugo).
Gore opisana situacija mogla bi da se postavi u jedan krug u kome sve posmatramo komparacijski: HIV je ne tako davno bio „smrtna kazna“, a transformacijom i unapređivanjem zdravstva, danas se živi sa ovom bolešću. Ne tako davno jedini način da dođete do svog omiljenog odevnog komada bio je odlazak u najbliži butik – sada sve može onlajn i dostava na kućnu adresu je svakodnevica.
Čak i kod tog dela oflajn i onlajn prodaje postoji jedna granica koja još pluta u vazduhu, ali je golim okom vidljiva: teži se potpunoj integraciji svih uređaja i platformi u jednu jedinstvenu celinu.
Šta to znači za biznis?
Digitalni stručnjaci se slažu u jednoj stvari: da bi trebalo da se pripremimo za deceniju IT-ja. Pre nepunih deset godina zlatni savet je glasio isto. Neko bi rekao da mi tu deceniju živimo uveliko, ali i dalje stoji jasno pitanje: šta to znači za privatni sektor?
Sve sofisticirane stvari u okviru tehnologija, napretka i promena koje ne razumemo odmah teku svojim tokom ovog momenta dok čitate tekst. Za svako poslovanje, pa i za privatni biznis, to označava suštinsku promenu u smislu automatizacije procesa, boljeg donošenja odluka (razlika je u tome što bi ta odluka bila temeljena na osnovu podataka), kreiranje strategije za budućnost koja označava i to da nam je stalo do priče koju potrošači vide i da nam je važno kako nas ta ista strana doživljava. Čini vam se da je ponašanje prema zaposlenima, konkurentima i način na koji se prilagođavate tržištu „mala stvar“? To je sve okosnica transformacije o kojoj govorimo.
Na kraju, veoma je važno prihvatiti promenu kao nešto što ne ugrožava poziciju radnika, već utiče na menjanje njegovih navika u pravcu lakšeg obavljanja posla, a uz to omogućava i njegovu dodatnu edukaciju. A ko danas ne voli edukaciju i usavršavanje?
