SREDSVA IPARDA I NAŠIM VINARIMA I VINOGRADARIMA

SREDSTVA IPARDA I NAŠIM VINARIMA I VINOGRADARIMA

Uskoro će i naši vinari i vinogradar moći da konkurišu za sredstva iz fondova IPARD. 

Pod kojim uslovima će tačno vinogradari i vinari moći da konkurišu za sredstva iz ovaj programa tek će biti obelodanjeno. Očekuje se da javni poziv za IPARD sredstva bude otvoren do kraja oktobra.

Aleksandar Bogunović, Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije, ističe da se očekuje, da će novom izmenom IPARD programa i vinogradari biti obuhvaćeni IPARD pozivom kroz dve mere programa - MERU 1 koja se tiče investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, i MERU 3, koja se tiče investicija u preradu i marketing.

U prvoj meri vinogradari će moći ostvariti podsticajna sredstva za podizanje vinograda, ali i za i izgradnju objekata, kupovinu opreme i mehanizacije - objašnjava Bogunović. - MERA 1 namenjena je fizičkim licima, preduzetnicima, privrednim društvima i zadrugama, i podrazumeva 60 odsto povraćaja investicije, odnosno 65 odsto ako je podnosilac zahteva mlađi od 40 godina na dan obrade zahteva. Povraćaj je još veći - 70 odsto, ukoliko se investicija realizuje u planinskim predelima, na više od 500 metara nadmorske visine.


Pored upisa u Registar poljoprivrednih gazdinstava i drugih definisanih zahteva, korisnici moraju da budu upisani i u Vinogradarski registar, i moraju imati bar dva hektara, a najviše 100 hektara na kraju investicije. Minimalni iznos podsticaja mora iznositi 5.000 evra, a maksimalni ne može da bude veći od 700.000 evra po jednom zahtevu.

U toku trajanja celog IPARD programa vinogradari mogu da se prijave sa više zahteva i različite vrste investicija, s tim da maksimalni iznos podsticaja ne može preći ukupnu vrednost od 1,5 miliona evra - ističe Aleksandar Bogunović.

Srbija ima tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, posebno pogodnih za ovu vrstu proizvodnje. Vinogradarsku Srbiju danas čine tri regiona koji predstavljaju geografske celine: Centralna Srbija, region Vojvodina i region Kosovo i Metohija. Upravo ova vinogradarska područja su određena za proizvodnju vina sa geografskim poreklom koja se ističu po kvalitetu i prepoznatljiva su na tržištu.

Srbija kao zemlja sa dugom vinskom tradicijom i kao zemlja koja teži ulasku u Evropsku uniju usaglasila je zakonsku regulativu koja reguliše geografsko poreklo vina sa EU zahtevima. Naime najnovijom regulativom, uspostavljen je takozvani PDO/PGI sistem geografskog porekla za vina koji je obavezujući za sve proizvođače.

U Srbiji su vina klasifikovana na vina bez geografskog porekla i vina sa geografskim poreklom. Domaće definicije oznaka su usaglašene sa EU definicijama u kojima se posebno kod više kategorije PDO vina ističe uticaj prirodnih, odnosno ekoloških i ljudskih faktora. Pored oznaka geografskog porekla,u skladu sa EU zahtevima u Srbiji su definisane i tradicionalne oznake koje se mogu navoditi samo na vinima sa geografskim poreklom

 

 
Preporučene vesti