Pre tačno deset godina građevinarstvo je još uvek označavano pretežno muškim ili isključivo muškim sektorom. Bez obzira na tako oštru identifikaciju, i tada se radilo na modelima koji su realni i održivi da do promene dođe. Danas je samo 4 % žena direktorki, dok 56 % ima niža primanja od kolega koji rade isti ili sličan posao. Gde se u toj računici nalaze žene u građevinskom sektoru?
„Trebalo bi uključiti žene na tržište rada“
U februaru je potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, upozorila na zabrinjavajuće podatke koji u praksi pokazuju da se žene, bez obzira na realnu obrazovanost i iskustvo, ređe nalaze na visokim pozicijama u određenim sektorima poslovanja.
– (…)Ako postoji podatak da žene u većem procentu završavaju fakultete i doktoriraju, onda one i u realnom životu moraju da imaju iste uslove kao muškarci da bi došli do rukovodećih pozicija – rekla je tada potpredsednica Vlade i podsetila na postojanje efekta „stakleni plafon“. Ovaj pojam se odnosi na nepisano pravilo u kom žene u istim uslovima i pod istim stepenom opterećenja kada su u pitanju poslovne obaveze, sporije napreduju ili napreduju isto kao i muški kolega, samo se napredovanje kod njih jednostavno zaustavi.
Najjednostavniji i najpraktičniji primer je poređenje muškog i ženskog menadžera(ke) nekog sektora: na istoj su poziciji, trud je isti ili gotovo jednak, ali nakon nekog vremena unapređenje u direktora tog istog sektora najčešće dobija muški kolega.
Iako je efekat „staklenog plafona“ produkt ekonomske i socijalne neravnopravnosti polova i iako se o njemu govori još od 1970. godine, na početku u SAD-u, poražavajuće je što se o posledicama priča i danas sa istim zabrinutim tonom.
Gde je problem?
U nekom momentu činilo se da nema šanse da će žene zauzeti određena mesta unutar policije i vojske, pre toga je bilo nemoguće da pomislimo na ženu sudiju – i onu u sudnici, ali i onu na sportskom terenu, a pogotovo da zamislimo doktorku nauke iz oblasti, recimo, molekularne biologije. Iako je to tada bilo na nivou sanjarenja, danas se događa, ali i dalje se žene manje usude da otvore vrata građevinskog sektora. Zbog toga je, između ostalog, građevinarstvo ostalo još uvek mesto sa pretežno „muškim“ zanimanjima.
Pre deset godina statistika je bila visoka, ali za tačno određena mesta: čak 80 % žena radilo je u direkcijama građevinskih firmi, ali na papirologiji. Početni problem je predrasuda koja je proizašla upravo iz sledećeg: „Žene su manje sposobne da rukovode“.
Tada u februaru, kada je potpredsednica Vlade govorila, istaknuta je značajna spoljašnja barijera kao jedna od vodećih predrasuda upućena ženskoj populaciji – da su one manje sposobne. Najčešće je moguće čuti priče da im je zbog svoje navodne izraženije emocionalnosti, teže da donose racionalne odluke koje ponekad mogu da budu teške i za kompaniju i za konkretnu osobu.
One su, takođe, „rizične“ zbog planiranja porodice i privatnih obaveza koje ta porodica podrazumeva, a preduzeće može da ih vidi kao trošak. Na kraju, ali ne manje bitno, društvo zbog tradicionalne pripadnosti nečemu ni ne daje priliku. Na taj način begerista je uvek muško, iako i žena može da vozi, a direktor građevinske firme u očima takvih mora da nosi kravatu.
Šta mogu i moram da uradim?
Kada govorimo o direktorskim pozicijama u građevinarstvu, podrazumeva se da je finalizovano relevantno obrazovanje i da je praksa ispunjena, a onda ostaje da više ne prestajete da radite na svom usavršavanju. Važno je da sa znanjem nikada ne stanete. Kroz taj period, sigurno ste pružili najjaču dozu upornosti i hrabrosti. Ni sa njom ne bi trebalo da stanete, jer ukoliko odustanete prvi put kada vam neko uputi rodno zasnovanu kritiku, vrlo je verovatno da se nećete vratiti na mesto odakle ste otišli. Zašto? Zbog svoje iracionalne nesigurnosti.
Istaknite svoje veštine i ponašajte se shodno svom znanju i iskustvu, upravo onako kako bi trebalo. Naučite da kažete ne, komunicirajte, budite deo tima i probleme, koji će se dešavati, pokušajte da preokrenete u svoju korist tako što ćete ih posmatrati kao korak ka uspehu.
I ne zaboravite: žene koje rade „muška“ zanimanja i koje se svakodnevno nose sa pritiscima takvog okruženja, jedine mogu promeniti pravac pogrešno usmerenog fokusa javnosti i budućih koleginica.
