Zelena energija ima presudan značaj za energetsku bezbednost Srbije
Energetska tranzicija je proces koji je realnost za čitavu Evropu, pa i za Srbiju. Zelena agenda nam daje priliku da tu realnost pretvorimo u model rasta i da iz energetske tranzicije izađemo kao dobitnici, sa novim investicijama i tehnologijama, radnim mestima, ali i čistijom životnom sredinom.
Čitava Evropa i svet idu u pravcu klimatski neutralnog razvoja i za nas je važno da ne gubimo vreme, jer je Srbija tek prošle godine započela proces koji je u drugim zemljama započet pre 10 ili 15 godina. Srbija je prošle godine napravila prvi korak u energetskoj tranziciji donošenjem četiri nova zakona u oblasti energetike i rudarstva kako bi napravilo povoljan okvir za ulaganja i pripremilo novi investicioni plan koji odražava nove prioritete u energetskoj politici.
Možemo li, uz ovaj i buduće zakone, dostići cilj koji je EU propisala, koji je sledeći izazov za Energetsku zajednicu, ko sve treba da se uključi u proces da bi Srbija bila zemlja zelene, cirkularne ekonomije? Razgovarali smo o svemu tome sa potpredsednicom Vlade Republike Srbije i ministarkom rudarstva i energetike, prof. dr Zoranom Mihajlović.
Srbija je prošle godine napravila prvi korak u energetskoj tranziciji donošenjem novih zakona u oblasti energetike i rudarstva. Kakve domete očekujete od primene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije?
Prošle godine su postavljeni temelji energetske tranzicije Srbije, donošenjem novog, modernog zakonodavnog okvira u oblasti rudarstva i energetike. Energetska tranzicija za Srbiju znači da će zelena energija imati presudan značaj za energetsku bezbednost Srbije. U narednih 20, 30 godina Srbija će ići u pravcu dekarbonizacije energetskog sektora, što znači da je potrebno mnogo više investicija i u korišćenje energije sunce i vetra, kao i u izgradnju novih srednjih i velikih hidroelektrana.
Prvi poseban Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije donet je upravo sa ciljem da omogući nove investicije u OIE i povećanje učešća OIE u ukupno proizvedenoj energiji. Pored novih velikih investicija u OIE, za koje smo obezbedili stabilan i predvidljiv zakonski okvir, novi zakon je kao važnu novinu predvideo i veće uključivanje građana u energetsku tranziciju uvođenjem instituta kupca-proizvođača. To znači da su građani dobili mogućnost da postanu proizvođači zelene energije za sopstvene potrebe, postavljanjem solarnih panela na krovovima porodičnih kuća ili stambenih zgrada. Kroz Nacionalni program energetske sanacije, koji Ministarstvo realizuje u saradnji sa lokalnim samoupravama, prvi put smo obezbedili i subvencije za građane za postavljanje solarnih panela. Na prvom javnom pozivu, raspisanom prošle godine, ugovori su potpisani sa 37 gradova i opština, a ukupan iznos subvencija je oko 195 miliona dinara.
Zakon o korišćenju OIE važan je i zbog toga što otvara mogućnost i za korišćenje potpuno novih, savremenih tehnologija, kao što je zeleni vodonik, čija je komercijalna upotreba tek na početku. Naš plan je da vodonična strategija bude deo nove strategije razvoja energetike do 2050. godine, čime dobijamo mogućnost da već na samom početku kao zemlja uhvatimo priključak sa EU i budemo jedan od predvodnika u regionu kad je reč o razvoju vodoničnih tehnologija.
Možemo li, uz ovaj i buduće zakone, dostići cilj koji je EU propisala, da Evropa bude klimatski neutralna do 2050. godine?
Srbija je potpisivanjem Pariskog klimatskog sporazuma i Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zemlje Zapadnog Balkana prihvatila da učestvuje u zajedničkom naporu čitave Evrope za dostizanje karbonske neutralnosti i borbi protiv klimatskih promena. U pitanju su zajednički prihvaćeni ciljevi koji traže zajedničko delovanje, i u tom smislu Srbija je deo jednog globalnog procesa, čiji ishod ne zavisi samo od nas.
Ono što zavisi od nas, to je naša energetska tranzicija i naša energetska bezbednost i tome smo kao Ministarstvo posvećeni. Čitava Evropa i svet idu u pravcu klimatski neutralnog razvoja i za nas je važno da ne gubimo vreme, jer je Srbija tek prošle godine započela proces koji je u drugim zemljama započet pre 10 ili 15 godina.
Trenutno dve trećine električne energije dobijamo iz niskokaloričnog lignita, koji je ugalj najnižeg kvaliteta i to je nešto što moramo da menjamo, ne zbog međunarodnih obaveza, već zbog naše energetske bezbednosti, budućnosti Srbije i kvaliteta života naših građana. Više čiste, zelene energije znači smanjenje emisija sumpor-dioksida i ugljen-dioksida, odnosno čistiji vazduh i zdravu životnu sredinu.
Zato odnos prema zelenoj energiji ne može da bude samo reakcija na krizne situacije, moramo znati koji je naš put. Pojedine zemlje koje su trenutno, zbog energetske krize u Evropi, povećale proizvodnju iz fosilnih goriva za jedan ili dva odsto su prethodno već mnogo toga uradile na smanjenju učešća fosilnih goriva u proizvodnji električne energije, i to privremeno i neznatno povećanje ne znači da se vraćaju na korišćenje uglja. Srbija nije u toj poziciji jer najveći deo električne energije dobija upravo iz lignita i mi moramo da u narednim decenijama, u narednih 10, 20 godina, postepeno, izlazimo iz prljavih i idemo ka zelenim izvorima energije.
Koji je sledeći izazov za Energetsku zajednicu?
Srbija je imala priliku da predsedava Ministarskim savetom Energetske zajednice u nekim od ključnih trenutaka za ovu organizaciju. Poslednji put je to bilo prošle godine, kad su usvojeni veoma važni dokumenti koji predstavljaju osnov za zelenu agendu, proces dekarbonizacije i zelenu ekonomiju koju želimo da vidimo u našem regionu u narednim decenijama. U narednom periodu, jedna od važnih tema u saradnji sa Energetskom zajednicom, pored nastavka implementacije donetih zakona i direktiva koje je usvojila Energetska zajednica, biće nastavak reformi u energetskom sektoru i dalje otvaranje tržišta, pre svega u gasnom sektoru. Zajedno ćemo raditi na tome da čitav region bude energetski bezbedniji, i da sve što radimo, od regulative do projekata, bude u skladu sa najvišim zahtevima kad je reč o zaštiti životne sredine.
Ko sve treba da se uključi u proces da bi Srbija bila zemlja zelene, cirkularne ekonomije?
Baš kao i energetska tranzicija, i zelena energetika i zelena ekonomija su nešto što se tiče ne samo države, ili samo privrede, već i svih nas kao građana. Ministarstvo rudarstva i energetike je zato i najavilo da će se nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine, kao i Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, naći na širokoj javnoj raspravi. Želimo da sve zainteresovane organizacije civilnog društva i sve građanke i građane moći da uzmu učešće u procesu njihovog donošenja i daju svoje sugestije i predloge.
Dobar primer kako možemo raditi zajedno je su subvencije za povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima. Poslednjim javnim pozivom obuhvaćena je 151 lokalna samouprava, što znači da građani u gotovo svakoj opštini u Srbiji imaju priliku da konkurišu za zamenu stolarije, uz finansijsku podršku države i svoje lokalne samouprave. Građani kroz ovu investiciju smanjuju potrošnju energije i troškove za električnu i toplotnu energiju, a kao država kroz to povećavamo našu energetsku efikasnost i stvaramo uslove za zdraviju životnu sredinu u Srbiji. To je primer kako treba da radimo i na drugim projektima kad je reč o zelenoj ekonomiji, jer ako je zelena Srbija naša vizija, njeno ostvarenje zavisi od svih nas.
Potpredsednica ste Vlade Republike Srbije, Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Ministarka rudarstva i energetike. Kako je biti žena na rukovodećim i uticajnim pozicijama?
Puno putujem po Srbiji i na svakom koraku srećem sposobne, obrazovane, vredne devojke i žene. I često čujem koliko im je teško da usklade privatni i profesionalni život, jer je teret neplaćenih kućnih poslova i brige o deci i porodici dvostruko više na njihovim leđima, da su za isti rad manje plaćene, da im je teško da napreduju do pozicija na kojima se donose odluke i pregovara o važnim životnim pitanjima. Srećem i one koje su žrtve porodičnog i partnerskog nasilja ili su diskriminisane po povratku na posao sa porodiljskog odsustva. Razgovaram sa preduzetnicama kojih je svega 30 odsto i o problemima sa kojima se susreću u poslovanju. Tu je odgovor na Vaše pitanje. Biti žena na ovakvoj poziciji je izazovno, ali i motivišuće, jer svaka prilika da prokrčimo put za nove generacije žena koje dolaze, da stvaramo jednake uslove i za žene kao i za muškarce jeste prilika da razvijamo društvo u kojem će sve građanke i građani imati jednake mogućnosti da napreduju, rade i žive.
