Dostava na kućnu adresu, koja je doživljava bum tokom pandemije koronavisrusa, postojala je mnogo pre, još pre pojave interneta.
U Beogradu je sedamdesetih godina 20. veka bio mali broj prodavnica, iako je grad već bio milionski. Tržišni inspektori stalno su, kako piše 24sedam.rs, obilazili dućane, ali potrošače je bilo jako teško odbraniti od zakidanja na vagi, svojevoljnog povećanja cena ili nehigijenskih pakovanja robe.
U to vreme jedino je odskakalo Trgovinsko preduzeće robnih kuća “Beograd”. Oni su prvi uveli takozvane “leteće prodavce” koji su robu poručenu telefonom donosili mušterijama “na noge”. Imali su na raspolaganju kamionete kojima su mogli da snabdevaju na stotine potrošača dnevno.
Prvi eksperiment sproveden je u Novom Beogradu i iako su u početku potrošači bili nepoverljivi, trgovci nisu odustajali. Poslovođe su uzimale telefonski imenik u ruke i javljali se potencijalnim mušterijama sa pitanjem šta im treba. Ovu privilegiju su odmah zatim dobili i Zemunci, a oni iz centra grada mogli su da poruče namirnice jedino iz samoposluge u Knez Mihailovoj ulici.
U to vreme uvedeni su i katalozi iz kojih je mogla da se poruči neprehrambena roba, pa su tako mušterije iz bilo kog dela zemlje pismom poručivale, a poštom dobijali poručeni proizvod na kućnu adresu. Spisak standardnih namirnica štampan je na formularu, a potrošač je poručivao tako što je zaokruživao ono što mu treba. Takav način kupovine bio je praktičan za mesečne nabavke.
Foto: magazin.jasmin.rs
