Digitalno nasilje među školarcima

Digitalno nasilje među školarcima

Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija.

Ako se osećaš povređeno ili misliš da se drugi smeju tebi umesto sa tobom, onda je šala otišla predaleko. Ako se to nastavi i nakon što si zamolio osobe da prestanu, i ako se i dalje osećaš uznemireno zbog toga, onda možemo da govorimo o nasilju.

Dosadašnja istraživanja o nasilju u digitalnom svetu pokazuju da internet nasilje poprima velike razmere, postaje intenzivnije, a samo ponašanje mladih na internetu je rizično.

Ministarstvo prosvete i nauke daje podatak da 21% srednjoškolaca deli svoje lične podatke sa nepoznatim osobama, a 15% srednjoškolaca ima želju da lično upozna osobe sa interneta.

Edukator na temu zaštite dece i mladih na internetu i stručnjk za sajber bezbednost, Katarina Joanev smatra da postoji mnogo opasnosti na društvenim mrežama počev od komunikacije sa nepoznatim ljudima, vršnjačkog nasilja, uznemiravanja, postavljanja lažnih informacija, grupa koje za cilj imaju vređanje. Takođe je napomenula da mnogi sajtovi kao i društvene mreže postavljaju nasilan i neprikladan sadržaj.

Najteži oblik ugrožavanja bezbednosti dece jeste krađa identiteta i informacija, pedofilija, kidnapovanje, a sve to za posledicu ima narušavanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Igrajući igrice koje za cilj imaju nasilje ili širenje mržnje deca često gube osećaj za razlikovanje sajber sveta od stvarnosti.

Po anketi koja je sprovedena od strane organizacije “Partneri Srbije” najveći broj mladih ispod 18 godina kreiraju lažne naloge na Facebook-u. Svaki treći učenik je doživeo neko uznemiravajuće iskustvo na internetu, dok je svaki treći trpeo nasilje ili ga vršio.

Beogradska otvorena škola (BOŠ) objavila je ’Vodič za digitalnu bezbednost mladih – zaštita privatnosti i sprečavanje digitalnog nasilja’ sa ciljem jačanja digitalnih kompetencija dece i mladih i prevencije i zaštite njihove privatnosti.

Žrtva nasilja može postati bilo ko. Veoma je bitno raditi na edukaciji kako roditelja, tako i dece. Roditelji moraju pratiti aktivnosti dece na internetu, prvenstveno na YouTub-u i TikToku-u, objašnjavajući im da ne smeju imati komunikaciju sa nepoznatim ljudima na internetu, da ne postavljaju video sadržaje, i da paze kakav sadržaj vesti čitaju.