Digitalizacija je uvela revoluciju u ustaljenu, sada već staromodnu praksu poslovanja i promenila koncept samog pojma proizvoda i usluge.
Sve češće u poslu čujemo izraze poput digitalizacija poslovanja i digitalna transformacija. Kada su se ovi pojmovi prvi put pojavili, oni koji su sa tim bili upoznati bili su pretežno mladi, tehnički osvešćeni, milenijalci. Složićemo se da je to bio veoma mali broj ljudi. Veliki jaz u pristupu digitalnim tehnologijama koje su osetile određene društvene grupe poput socijalno-ekonomski ugroženih, onih sa nižim nivoom obrazovanja, starijih osoba, postao je važna tema u društveno-naučnim istraživanjima digitalnih medija.
Digitalizacija više nije nova vest, jer preduzeća prolaze kroz digitalizaciju poslovanja već nekoliko decenija i većina sociologa se složila u jednom da, iako je važno priznati i identifikovati strukturalne nejednakosti koje su sa bitnim razlikama u upotrebi digitalne tehnologije, ovaj koncept je prilično pojednostavljen i ne uključuje složenost pristupa i znanja o digitalnim tehnologijama.
Ovih dana, za razliku od pre par decenija, digitalno prožima celu populaciju i sve aspekte društvenog delovanja. Digitalizacija više nije ništa specijalno i obuhvata sve čime se sociologija bavi: od intimnog do građanskog, od prirode rada do ekologije, od ličnog identiteta do urbanog čoveka. Ona nije nikakav bauk već pojednostavljeno rečeno pretvaranje raznih vrsta dokumenata i informacija u digitalni format. Pandemija je dodatno uticala da proces digitalizacije ubrza promene u različitim sektorima privrede gde se prešlo na “onlajn” poslovanje za veoma kratko vreme.
Digitalizacija je društvena činjenica i jedna od najvažnijih tema za postizanje konkurentske pozicije i opstanak poslovanja naročito u mikro, malim i srednjim preduzećima. Svedoci smo činjenice da kompanije koje koriste tradicionalne modele radnih mesta ubrzano zaostaju u borbi protiv digitalnog doba. Dakle, naša realnost je da sa starim sistemom vrednosti i uverenja ne možemo stići sa mesta na kojem se trenutno nalazimo do mesta na kojem želimo da budemo. Ono što možemo jeste da se pripremimo tu gde smo i uspeh koji želimo će doći nama.
Za mene je moj poziv bio i ostao moja velika ljubav. Oduvek me je zanimalo zašto ljudi razmišljaju na određeni način, od koga su to naučili, koje okolnosti su ih navele da poveruju da je baš to najbolje za njih. Sociologija je bila logičan izbor kada je došlo vreme. Mnogi su govorili da je to lepo ali da od toga neću moći da živim. Ja sam odgovarala da kad nešto zaista voliš i postaneš dobar u tome, onda će radno mesto naći tebe. Volim da učim. Bila sam veoma srećna kao student sociologije. Privilegijom sam smatrala mogućnost da učim ono što me zanima. Moj prvi veliki izazov je usledio nakon završetka fakulteta pri traženju prvog pravog posla. Nikada me niko nije pitao ko je moj omiljeni sociolog, šta mislim o bilo kojoj situaciji u društvu ili koliki mi je prosek ocena. Ceo život sam nastojala da budem dobra u pozivu koji sam odabrala a nisam mogla da nađem posao u skladu sa svojim zvanjem zbog velikih promena koje su u međuvremenu nastale. Počela sam da se interesujem za društvene mreže koje su bile u jeku. Digitalni marketing sam u šali nazvala sociologijom 21. veka i postalo mi je toliko zabavno i toliko sam se osetila ispunjenom što učim nove stvari pomoću kojih istovremeno poljoljšavam svoj i poslove svojih klijenata da sam se posle nekog vremena svedočila da moja karijera postaje bolja nego što sam je godinama unazad zamišljala.
Iz svega ovoga možemo zaključiti da će pojedinci a samim tim i društva koja ne prate trendove biti osuđena na nazadovanje ili nedovoljno napredovaje i samim tim biće isključena iz globalne ekonomije.
Digitalizacija ne ugrožava radna mesta, već radnike oslobađa na smrt dosadnih, repetitivnih poslova.
Digitalizacija ima za cilj digitalnu spretnost, odnosno to da radnici najrazličitijih struka i veština postanu mobilniji, analitičniji, saradljiviji, kreativniji. Usavršavanje zaposlenih je od egzistencijalnog značaja za rast i razvoj. Zadovoljni zaposleni su glavni pokretači svakog biznisa.
Bilo da ste frilenser, malo, srednje ili veliko preduzeće odgovorima na sledeća pitanja steći ćete uvid u ono što nazivamo digitalnom zrelošću biznisa:
• Kako koristite tehnologiju?
• Da li ste započeli sa digitalizacijom papirnih dokumenata?
• Da li ste već transformisali deo poslovanja korišćenjem digitalnih tehnologija?
Za brojna mala i srednja preduzeća važno je obezbediti kvalitetne informacije o mogućnostima inovacija i digitalizacije koje bi mogle koristiti za povećanje konkurentnosti i razvoja veština važnih za podršku ovim procesima. Ukoliko procenite da vam je potrebna pomoć, sledeći korak je da razmislite o potencijalnoj saradnji sa stručnjacima za digitalnu transformaciju koji će vam pomoći da ostvarite željene ciljeve.
Šta nam donosi digitalizacija?
Dva osnovna resursa koja treba da pokreću strategiju digitalnih radnih mesta jesu zaposleni i kupci. Ovo će napraviti direktan i više nego pozitivan uticaj pre svega na humani kapital odnosno ljudstvo, a zatim na procese i tehnologiju. Unapređujući digitalnu spretnost u celoj vašoj organizaciji vi direktno poboljšavate odnos između zaposlenog i klijenta omogućujući kvalitetniju tranziciju na digitalno radno mesto.
Najvažniji razlozi za digitalizaciju su: povećanje produktivnosti uz automatizaciju, pojednostavljivanje poslovanja povezivanjem u Moj-eRačun mrežu, povećanje bezbednosti i obezbeđivanje veće sigurnosti elektronskog poslovanja uz informacijskog posrednika, smanjenje troškova kroz elektronsko – društveno odgovorno poslovanje i povećanje efikasnosti kroz digitalizaciju poslovanja.
Digitalni podaci se lako pretražuju, brzo su dostupni i lako prenosivi što dovodi do boljih i bržih tokova poslovanja. Na primer, papirni dokument u čijem traženju ste nekada mogli gubiti pola radnog vremena sada može da se preuzme u roku od nekoliko sekundi. Takođe, sada može da se obradi i dostavi u daleko kraće vreme nego što je bilo potrebno za slanje papirnih dokumenata. Znači, to je cela mudrost: digitalizacijom dokumenata možete da postignete daleko veću produktivnost.
Korišćenjem najsavremenijih tehnologija svako može da ima pristup podacima i da sarađuje u realnom vremenu. Svu knjigovodstvenu dokumentaciju moguće je izraditi i razmeniti u elektronskom obliku i tako ostvariti veću pravnu sigurnost, bržu obradu i efikasnije poslovanje. Digitalni dokument se može pratiti a možete ograničiti i kontrolisati ko sve ima pristup određenim dokumentima. Individualne dozvole za pristup se mogu postaviti u skladu sa potrebom i radnim procesima, da bi se obezbedila poverljivost podataka. Informacioni posrednik je garant sigurnosti i pokretač digitalnih inovacija koje menjaju poslovanje nabolje.
Digitalizacija će vas poštedeti od rukovanja, obrade, skladištenja papirnih dokumenata uz značajno smanjenje troškova koje dolazi od angažovanja zaposlenih, skladištenja i transporta. Suprotno od toga, informacije pohranjene u papirnim formatima se teško pretražuju, glomazne su i lako razgradive, prirodnim uzrocima ili nesrećnim slučajem.
Da zaključimo, nedostaci koje tradicionalni model radnog mesta prenosi u današnji digitalni svet su nepotpune ili čak netačne informacije, stres i potencijalni gubitci koji nastaju zbog nedostupnih informacija, visoki troškovi koji sprečavaju rast poslovanja, nedostatak prostora, suvišni putni troškovi… Papirno poslovanje znači gubitak vremena i novca. Kada optimizujemo svakodnevne operativne aktivnosti, smanjujemo troškove i ujedno otvaramo mogućnost ostvarivanja pozitivnih rezultata.
Poslednje ali ne i najmanje bitno, korišćenjem elektronskih faktura i eRačuna takođe pozitivno utičete na očuvanje okoline.
Autor teksta: Viola Nešković
