Da li je kraća radna nedelja izvodljiva i utiče li na produktivnost?

Da li je kraća radna nedelja izvodljiva i utiče li na produktivnost?

Nećemo spominjati istoriju radnog vremena. Osvrnućemo se na važnu istinu – dužina radnog vremena, motivisanost, osnovna prava i atmosfera na radnom mestu direktno utiču na produktivnost radnika. Možda će vam se učiniti da sve to znamo, ali ipak moramo postaviti ključno pitanje: da li su ovi uslovi samo mogućnost za neku dalju budućnost ili su poslodavci već sada shvatili da biznis nije samo „suvi“ profit?

Više vremena za sebe i porodicu

Bojazan da se neće ispuniti poslovni ciljevi glavni je razlog za sumnju u realno funkcionisanje kod bilo kog poslodavca i menadžmenta prilikom priče o skraćenoj radnoj nedelji. Želja za potpunim odmorom, bez uplitanja poslovnih obaveza i vremenom za privatni život, želja je velike većine radnika. Sredina u kojoj bi se ova priča našla uzrok je brojnih testiranja i probnog perioda u kome bi zemlje ponudile datu opciju.

Švedska je prvi primer kod kog se ovakva mogućnost čeka kao zvanična objava već godinama, tačnije od 2015, kada je u jednom od najvećih gradova ove države završen probni program, doduše sa mešovitim rezultatima. Iako je zakonom u ovoj evropskoj zemlji radno vreme i dalje pet radnih dana, Švedska je među prvima preuzela model rada od kuće od početka pandemije koronavirusa.

S druge strane, Island je obavio veliko istraživanje među radnicima koje je trajalo četiri godine, od 2015. do 2019, a koje je pokazalo da je 86 % radnika spremno na kraću radnu nedelju za istu platu (neki od njih su već stekli to pravo ili uveliko rade kraće). Učesnici eksperimenta kao benefit prava koje im je dato istakli su više vremena za sebe i porodicu.

Španija eksperimentiše sa radnom nedeljom od 32 sata u okviru pilot - projekta, vlada Japana je preporučila kompanijama da svojim radnicima omoguće da se opredele za četvorodnevnu nedelju (kao razlog navode blagostanje radnika), dok Nemačka i Velika Britanija na određenim nivoima (sindikati i stručne platforme) već prave preporuke u tom pravcu.

Za idejom ne zaostaje ni Finska, koja je zagovarala istu priču 2019. godine.

„Firma brine o nama“

Početkom prošle godine domaći mediji preneli su informaciju da je firma, koja posluje na svetskom tržištu, a ima klijente i kod nas (imenovana je u mediju), uspostavila probni period od tri meseca u kome će da „testira“ kako će sedmočasovno radno vreme uticati kako na radnike, tako i na planove i krajnji cilj poslovanja.

Ispostavilo se na kraju da je produktivnost uvećana za čak 20 %, da su radnici uspostavili poverenje u preduzeće i osetili da „firma brine o njima“. Poslednji pozitivan komentar na ovu temu i konkretnu firmu datira iz aprila ove godine, u kome aktuelno zaposleni radnik potvrđuje da je nedeljno radno vreme 35 sati, da nema prekovremenog rada i da se posao završava onog momenta kada se zatvore vrata.

Na ovaj način fokusiranost ide u pravcu u kom firma očekuje ostvarenje svog poslovnog cilja, što je posledica želje da se „uzvrati“ preduzeću. Za biznis ovo znači samo bingo.

Šta je u tom odnosu obostrane brige? Dvadeset i prvi vek je vek digitalizacije, telekomunikacije, veštačke inteligencije i 5G mreže, ali osećaj poštovanja, poverenja, empatije i tretiranja čoveka čovekom ne očekuje se samo u privatnom prostoru, već i na radnom mestu. Momenat koji se nije promenio, niti će.

Srbija i radno vreme

Mnoge firme na našoj teritoriji prate dešavanja kako po Evropi, tako i u celom svetu, pa nije isključeno da će neke modele poslovanja preuzeti ili bar testirati prolaznost na sopstvenom terenu. Praćenje svetskih tendencija možda je danas najvažnije, i to zbog osiguravanja konkurentnosti, što nije zanemarljiv razlog koji god da je biznis u pitanju.

Na kraju, potrebno je istražiti i razloge koji bi uticali na to da se kraća radna nedelja ne obistini kao opcija, a to su svakako industrija u kojoj bi do promene došlo i neiskorišćeni potencijal uz vreme.

 

Ovo je samo jedan od tekstova koji možete pročitati u novom broju Biznis vesti magazina. Pretplatite se OVDE