Od kada je sveta i veka, postojala su okupljanja ljudi koji su nezadovoljni trenutnom situacijom u društvu, a koja se tiču direktno njihovog života. Naša je greška što po automatizmu mislimo na isključivo politička okupljanja, a zaboravljamo da su to, neretko, bile borbe za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.
Danas je relativno lako govoriti javno o tome kada tvrdimo i verujemo da iza nas postoji demokratski temelj koji svojim pluralizmom mišljenja, garantovanjem slobode, istine, okupljanja, ali kroz Ustav i zakonske akte, dozvoljava da, eto, i pišemo sada ovaj tekst i obaveštavamo javnost o činjenicama i alternativama.
Elem, očiti problem je u celom svetu i laže vas utisak da je samo Balkan podvrgnut kvazi slobodama koje garantuje demokratija.
Trebalo bi da u 21. veku ne govorimo u tolikoj meri o rasizmu i seksualnom uznemiravanju, o vršnjačkom nasilju i mobingu na radnom mestu, ali ovi primeri, koji se kose sa garantovanjem zaštite od pomenutih opasnosti, jasno ukazuju na to da je ceo svet u problemu.
Tako nastaju protesti i priča se o aktivizmu. Ali, danas imamo jedno novo mesto njihovog nastanka – aktivizam na društvenim mrežama.
Građansko novinarstvo vs. revolucionarni tok
Koliko ste ranijih godina obraćali pažnju na razne vesti koje stižu „sa lica mesta“ u vidu snimaka ili obaveštavanja preko statusa za koja se, kao gotovo relevantan dokaz, uhvate novinari i nastavljaju priču?
Jeste?
E, to je građansko novinarstvo koje je u poslednjih deset godina jedan odličan šlagvort za proteste koje aktivno pratimo na terenu, ili čiji smo učesnici, preko društvenih mreža.
Elem, o tome kasnije.
Dakle, građanin/ka želi da aktivno doprinese društvu u kom živi tako što će iskoristiti savremenu tehnologiju i mreže u vidu plasiranja vesti, iako nisu profesionalni novinari, što će u velikom broju slučajeva da pokrene ostale, da postane viralno i da utiče na dalji rad „pravih“ novinara u smeru obaveštavanja javnosti.
U Kini nestao građanin-novinar koji je izvještavao o koronavirusu, Cenzolovka
Tvrdi da je izbačen iz bolnice jer je na Fejsbuku ukazao na loše uslove, Cenzolovka
U Kini nestala tri građanina-novinara koja su izvještavala o korona virusu, Cenzolovka
Tvrdi da mu je policija ušla u kuću i lupala šamare zbog komentarisanja protesta, Cenzolovka
I eto nas na pragu građanskog aktivizma, protesta i učestvovanja na terenu i iza ekrana.
Da li je to isto i ima li istu jačinu?
Nedavno je upravo na društvenim mrežama, u vidu blog posta, iskočilo nešto toliko simpatično da je postalo povod za razmišljanje: aktivizam ili slaktivizam/slacktivism (Klipping).
Mnogo puta sam razmišljala o ljudima koji, iz različitih razloga, ne stižu da izađu na proteste, ali su na istoj strani, što bi se reklo. Ili se plaše iz nekog razloga. Ili samo žele da budu „popularni“.
Računa li se tako sva podrška koju pružaju iza svojih profila? Slaktivizam na jedan način govori upravo o tome.
Dakle, svaka vrsta podrške od kuće, sa fotelje u vidu šerovanja, komentarisanja i slično kako bi sadržaj bio vidljiv i dostupan za dalje informisanje i naredno deljenje, ali bez ikakve konkretne akcije – predstavlja ovaj „slatkasti“ termin/slaktivizam.
Za i protiv – mora li uvek komplikovano?
Veterani građanskog okupljanja i „prvaci“ u borbi za različita prava ne prihvataju baš ovakav vid podrške, što bi lako moglo da se primeti na osnovu komentara na istim tim mrežama.
Da li možemo da kažemo da postoji crno i belo i da ja sav otpor mladih pretočen u (ne)aktivnost iza kulisa?
Podrška u vidu nesmetanog informacionog toka je važan čin kojim pristalice slaktivizma odlično manevrišu. Upravo na Instagram storijima jasno je naznačeno takvo ponašanje, gde su vlasnici tih profila obaveštavali javnost da deli sadržaj kako bi se znao pravac i mesto na kome su se mogle dobiti relevantne informacije – što je značilo da, naravno, postoje i dezinformacije.
Ta količina širenja dezinformacija jasna je opasnost aktivizma na društvenim mrežama, jer u brzini protoka informacija teško je da se svaka istog momenta proveri.
Da li je to jasan razlog za STOP?
Ne, naravno.
Početkom jula je, nakon dve godine borbe, i na mrežama i na terenu, Marija Lukić dobila spor protiv Milutina Jeličića Jutke, koji je osuđen na tri meseca zatvora. Sećamo se svi koliko je aktivne borbe i na mrežama prethodilo ovoj odluci, upravo u vidu održavanja teme u vrhu važnosti i obaveštavanja javnosti o svim bitnim stvarima.
Primer svetskih razmera, koji je svoje mesto dobio upravo na mrežama, i to u vidu planetarnog heštega #metoo, je pokret koji je doveo do presude – holivudski producent Harvi Vajnstin osuđen je početkom marta na 23 godine zatvora po optužbama za silovanje i seksualni napad.
Ova da primera su izuzetna, jer pokazuju nivo do kog se stiže građanskim aktivizmom i aktivnošću na društvenim mrežama, jer na takav način nešto izraste u pokret i ne možete ga skinuti sa dnevnog reda.
Ipak se okreće
I to na platformi Tik Tok, gde je najviše generacija Z.
Ne kažem da se popularnost ostalih platformi umanjuje, naprotiv, pogotovo Instagrama, a i do sada manje forsiranog Twitter-a, ali jačaju mesta na kojima aktivizam čuva svoju suštinu, ali dobija nova krila.
To ne može da stane.
Milica Savić
