Zaposlenima se isplaćuju zarade u slučaju prekida i smanjenja obima rada tokom vanrednog stanja

Zaposlenima se isplaćuju zarade u slučaju prekida i smanjenja obima rada tokom vanrednog stanja

Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, koju je donela Vlada Republike Srbije, uređuje poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Srbije za vreme vanrednog stanja i primenjuje se od 16. marta pa do ukidanja vanrednog stanja.

Zbog vanrednih okolnosti u pojedinim delatnostima je došlo do prekida rada ili do smanjenja obima posla i gubitka prihoda. Tumačeći odredbe trenutno važećih zakona, u razgovoru sa Draganom Prošić, iz knjigovodstvene agencije Arka Account iz Novog Sada, dajemo odgovore na pitanja kako organizovati rad zaposlenih od kuće, koja su prava zaposlenog u slučaju obustavljanja proizvodnje i da li zaposleni ima pravo na neku nadoknadu za vreme izolacije ili samoizolacije.

Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima rad na daljinu i rad od kuće, na svim radnim mestima na kojima je to moguće. Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavljaju rad van prostorija. Poslodavci čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad od kuće, dužni su, ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, da organizuju rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

-U tom slučaju poslodavac je dužan i da omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim putem, ali i da odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu. Poslodavac, naravno, mora i da, u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka, obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i zaposlenih u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više osoba, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme - kaže Prošić.

Mnogi zaposleni trenutno su u nedoumici da li po Zakonu o radu postoji mogućnost da se pošalju na prinudni odmor na određeni period ili neke druge mere kada je smanjena ili nema proizvodnje, a da im se ne daje otkaz kao tehnološkom višku. Prošić ističe da prema Zakonu o radu poslodavac može da uputi zaposlene na plaćeno odsustvo, odnosno, prinudni odmor ukoliko je došlo do prekida rada ili smanjenja obima rada koji nije prouzrokovan krivicom zaposlenog. U tom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

-Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini od 60% od prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci. Zarada ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom. U slučaju prekida ili smanjenja obima rada koji zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od četrdeset pet radnih dana. Zakonom o radu nije definisan prekid rada bez krivice zaposlenog, odnosno, ostavljena je mogućnost poslodavcu da u svakom konkretnom slučaju ceni situaciju zbog koje je došlo do prekida rada, smanjivanja obima posla ili plaćenog odsustva. U praksi najčešći razlozi za prekid rada bez krivice zaposlenih mogu da budu neobezbeđenost posla, nedostatak repromaterijala i drugih predmeta rada, nagomilane zalihe robe bez mogućnosti prodaje, havarija na sredstvima rada ili na radnim mestima, finansijska situacija poslodavca - objašnjava Poštić.

Zbog proglašene pandemije koronavirusa brojni poslodavci obaveštavaju zaposlene koji se vraćaju sa službenog puta iz zemalja koje su takođe zaražene ovim virusom da ne dolaze na posao u narednom periodu. Zaposleni, kako kaže Prošić, ima pravo na naknadu za vreme izolacije ili samoizolacije.

-Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca. Organ države je obično inspekcijski organ, ali u kriznom vremenu, kao što je vanredno stanje, takve naredbe mogu izdavati i drugi državni organi. Organ poslodavca je direktor, odnosno, drugi organ zastupanja, ako zakonom nije drukčije određeno. Naredba o prekidu rada izdaje se kad ne postoje uslovi za bezbedno odvijanje radnog procesa, koji štite sigurnost i zdravlje zaposlenih u skladu s propisima o zaštiti na radu. Visinu naknade zarade ne utvrđuje zakon, već to prepušta opštem aktu ili ugovoru o radu. Pod opštim aktom podrazumevaju se kolektivni ugovor i pravilnik o radu. U ovom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu zarade na teret poslodavca za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih godinu dana pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad – navodi Poštić i dodaje da zarada, u tom slučaju ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.