Poslednjih godina svuda u svetu zagađenost vazduha je jedna od gorućih i najaktuelnijih tema. Zagađenost vazduha negativno utiče na ljudsko zdravlje, životnu sredinu, ali i klimatske promene kojih postajemo sve više svesni, iz dana u dan. Zbog toga pitanje zagađenosti vazduha predstavlja ozbiljnu pretnju za opstanak civilizacije. U Vojvodini, kao i u ostatku države, ovo pitanje je i više nego aktuelno.
Kvalitet vazduha u Vojvodini postao je velika briga. Merenja koja se vrše na nivou gradova su pokazala da građani u više gradova Vojvodine udišu vazduh koji je lošeg kvaliteta i koji se kao takav smatra štetnim po zdravlje.
Šta je zagađenost vazduha i kako nastaje?
Zagađenost vazduha je posledica prisustva određenih materija u vazduhu koje su štetne po čoveka i životnu sredinu. Štetne materije mogu biti hemijskog ili biološkog porekla, a nastaju na najrazličitije načine, pa tako za zagađenost vazduha možemo „okriviti“ saobraćaj, rudnike, pojedine grane industrije, poljoprivredu, prirodne katastrofe, ali i svakodnevne aktivnosti čoveka. Emitovanjem štetnih gasova iz auta, industrije, hemijskih proizvoda i drugih izvora, u prisustvu svetlosti dolazi do štetnih čestica koje nisu vidljive golim okom.
Što su čestice sitnije to su opasnije jer imaju mogućnost da prodiru dublje u organizam. PM 10 je oznaka za čestice manje od 10 mikrometara. Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne sme biti veća od 55 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.
Merenje kvaliteta vazduha u Vojvodini
Monitoring kvaliteta vazduha u APV sprovodi se automatskim i manuelnim merenjima od strane brojnih stručnih institucija. Uspostavljena je mreža mernih stanica i mesta za merenje na državnom i lokalnom nivou.
Merenja na državnom nivou vrši Agencija za zaštitu životne sredine sa šest mernih stanica u Vojvodini, dok su na lokalnom nivou uspostavljene dve mreže automatskog monitoringa. Prva je mreža Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine sa sedam mrežnih stanica koje su postavljene u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Kikindi, Zrenjaninu, Deliblatskoj peščari i Obedskoj bari, a druga je mreža grada Pančeva koja obuhvata samo teritoriju Pančeva sa četiri stanice. Sve mreže su postavljenje u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha Republike Srbije.
Prilikom svakodnevnih merenja zagađenost vazduha primećena je u Pančevu, Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici i Pančevu. Pančevo prednjači kada je u pitanju broj dana kada je izmeren vazduh lošijeg kvaliteta, dok je najveća koncetracija PM 10 čestica izmerena u Beočinu.
Uticaj zagađenosti na zdravlje ljudi
Povezivanjem različitih izvora saznanja i studija svakodnevno dolazimo do novih zaključaka kada je u pitanju uticaj zagađenog vazduha na zdravlje ljudi. Postoje određene grupe ljudi kod kojih su smetnje izazvane vazduhom lošijeg kvaliteta izraženije u odnosnu na ostale. Ljudi koji boluju od astme i bronhitisa, kardio-vaskularnih bolesti, različitih vrsta demencije spadaju u ovu grupu. Takođe, svakodnevno se određeni disajni problemi i alergije javljaju kod dece, a dokazano
Zagađenost vazduha možemo povezati i sa pandemijom virusa Covid-19 jer su upravo građani sa respiratornim i kardio-vaskularnim oboljenjima među najugroženijima, a u mnogim naučnim radovima koji su objavljeni u prethodnoj godini prikazani su podaci koji povezuju zagađen vazduh sa većim rizikom smrti usled zaraženosti virusom Covid-19.
Kako da se zaštitimo?
Preko sajtova Agencije za zaštitu životne sredine i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine se na svakih sat vremena ažuriraju podaci na osnovu kojih se izračunava indeks kvaliteta vazduha. Na taj način svako od nas, na najlakši mogući način, preko svog mobilnog telefona ili računara može proveriti kakav je kvalitet vazduha i na osnovu tih podataka uskladiti svoje aktivnosti u toku dana.
Ako neko planira džoging ili šetnju, ukoliko vidi da je zagađen vazduh, lako može na osnovu tih podataka razmotriti da li su te aktivnosti u tom momentu najbolje za njega.
Veliki broj porodičnih kuća pretežno koristi stare, neefikasne kotlove na ugalj i drvenu biomasu. Efikasniji kotlovi smanjuju potrošnju goriva, a istovremeno smanjuju i emisiju proizvodnje štetnih gasova.
Ono što je svakako važno za ovu temu jeste da je Grad Novi Sad ove godine raspisao konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za ugradnju solarnih panela koji bi svakako doprineli zaštiti životne sredine i vazduha. Više o tome možete pročitati ovde.
Foto: pixabay.com/images/id-6519444/
