Uporedni pregled državnih mera protiv koronavirusa u Evropi - Srbija na vreme primenila mere

Uporedni pregled državnih mera protiv koronavirusa u Evropi - Srbija na vreme primenila mere

Skoro sve evropske države, uključujući i Srbiju, preduzele su različite restriktivne mere u cilju suzbijanja pandemije virusa COVID-19, a u isto vreme u određenim društvenim krugovima pojavile su se sumnje u svrsishodnost tih mera. Mnogi uticajni mediji u Evropi objavljivali su tekstove kako su u vreme pandemije neki evropski lideri iskoristili priliku da prošire svoju autoritarnu vladavinu ili za postizanje različitih diplomatskih ciljeva.

Đorđe Cicović, iz Centar za društvenu stabilnost, uradio je uporednu analizu određenih preduzetih mera u različitim evropskim državama. Cicović se osvrnuo na datume proglašenja vanrednog stanja širom Evrope, odnosno na datume kada su države donele odluke o zabrani javnih okupljanja, zatvaranju škola i zatvaranju granica. U analizi je uzeo u obzir i broj dana koji je prošao od prvog smrtnog slučaja izazvanog virusom korona i odluka o donošenju navedenih mera.

Srbija je odluku o uvođenju vanrednog stanja donela 15. marta 2020. godine, što u odnosu drugih 26 evropskih država označava sredinu. Gotovo sve države sa kojima se Srbija graniči su se odlučile za uvođenje vanrednog stanja, sa izuzetkom Hrvatske i Crne Gore. Mađarska i Bugarska su takvu odluku donele četiri, odnosno dva dana pre Srbije, dok su nakon Srbije tu odluku donele Rumunija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija.

Srbija je sve tri indikativne mere, kaže se u analizi, donela pre datuma prvog smrtnog slučaja od posledica virusa korona. Srbija je, po rečima Ciciovića, odluku o zabrani javnih okupljanja donela devet dana pre prvog smrtnog slučaja, zatim odluku o obustavi nastave, tj. zatvaranju škola pet dana pre prvog smrtnog slučaja i odluku o potpunom zatvaranju granica jedan dan pre prvog smrtnog ishoda. Opet, vredi napomenuti, da su 44 granična prelaza zatvorena osam dana pre prvog smrtnog slučaja, a ulaz je ograničen i svim stranim državljanima koji su dolazili iz tada identifikovanog žarišnog područja. Poređenja radi, Italiju je tek dvanaest dana nakon prvog smrtnog slučaja odlučila da zabrani javna okupljanja i zatvori škole, a čitavih osamnaest dana je trebalo italijanskoj vladi da zatvori granice te zemlje.

Mere borbe u većini zemalja, a samim tim i u Srbiji, donete su, kako su pokazali podaci iz analize Centra za društvenu stabilnost, u slično vreme i na veoma sličan način.