Naša zemlja je jedna od retkih u svetu koja ima poseban Zakon o digitalnoj imovini. Kako se moglo čuti na svečanoj sednici Društva informatičara Srbije to je veliki potencijal koji bi trebalo iskoristiti i u poslovne i u svrhe opšteg javnog i društvenog dobra.
Srećko Miodragović, predsednik UO DIS smatra da bi Srbija mogla da “napravi hajp“ sa digitalnom imovinom i blokčejn tehnologijama.
–Zamislite da je državi potreban novac za održavanje auto-puta Miloš Veliki ili nešto drugo. te umesto da, kao što je uobičajeno, taj auto-put da u koncesiju, ona izda digitalne tokene. Građani kupe ove tokene, a zauzvrat dobiju deo prihoda od putarina, u recimo narednih deceniju ili dve. I pritom mogu da zarade na rastu njihove vrednosti tokom godina. To bi bio dobar posao za građane, a i odlična reklama za “digitalnu“ Srbiju u svetu – rekao je Miodragović.
Mogućnost digitalne imovine, kriptovaluta i blokčejn tehnologije je ogromna i naš zakon mnogo toga već sada dopušta, iako će se svakako menjati. Kako se još moglo čuti na sednici, ovaj zakon je doneo legalnost poslovanja u digitalnoj sferi, omogućio tokenizaciju kao način prikupljanja finansijskih sredstava za firme, koje više nisu ograničene samo na kredite banaka.
Blokčejn i digitalna imovina ne ograničavaju se samo na nove “valute” poput bitkoina. Eterijum, poznat kao druga po veličini kriptovaluta, doneo je u digitalni svet i mnoge druge novine.
-Tu su pametni ugovori koji bi u decentralizovanom svetu blokčejna mogli da u dogledno vreme zamene notare, zatim decentralizovane aplikacije u kojima se ne može desiti da vam, recimo kao kod “Gugla” i njegovog “Plejstora”, neko drugi “skine“ aplikaciju sa platforme jer mu se “ne sviđa“ nešto što je u njoj ili čime se ona bavi. Pa onda DeFi sa decentralizovanim finansijama koje će zameniti prespore i preskupe SWIFT transakcije banaka – objasnio je Miodragović.
Izvor: 24sedam.rs
