Nikola Žeželj: Deo zaposlenih u sektoru proizvodnje možda će nekoliko meseci imati manja primanja

Nikola Žeželj: Deo zaposlenih u sektoru proizvodnje možda će nekoliko meseci imati manja primanja

Paket mera pomoći privredi koje je donela Vlada Republike Srbije, prema rečima direktora Razvojne agencije Vojvodine Nikole Žeželja, je maksimum koji je država mogla da ponudi u ovom momentu, bez rizika da će na ovaj način urušiti neke druge kategorije koje traže kontinuirano finansiranje iz budžeta. Prihodi budžeta, naglašava, svakako najviše zavise od funkcionisanja privrede i broja i visine zarade zaposlenih. I svaki dodatni dinar, smatra, koji im se vrati iz budžeta obezbeđuje njihov brži oporavak i nastavak razvoja i privrede i države.

-Ali moramo biti svesni da i na drugim stranama, od nastavka na infrastukturnim radovima, koji na kraju opet idu i u korist naše privrede i zaposlenih, preko zdravstva, prosvete, odbrane, policije, socijale i ostalih, postoje obaveze koje moraju biti ispunjene, kao i da će i ta sredstva na kraju opet velikim delom završiti u našoj privredi – kaže Žeželj.

Žeželj ističe da ga je najviše obradovala mera koja se odnosi na pomoć preduzetnicima, mikro i malim preduzećima u obezbeđivanju visine minimalne zarade za svakog zaposlenog.

-Velika preduzeća teže propadaju. Za njihov opstanak su zainteresovani i njihovi kupci i dobavljači i banke. Mali, često deluju kao neko koga možda u svojim dobavljačkim lancima mogu lako zameniti i oni su ostavljani sami sebi. Zato je ova mera izuzetno značajna. Omogućava im preživljavanje. Naročito onima koji su u sektoru usluga i koji su najpogođeniji ovom situacijom i kome će ove mere državne pomoći omogućiti da preživi – navodi Žeželj.

U Vojvodini, kada je proizvodnja u pitanju, snažan je sektor prehrambene industrije. Ova industrija u kriznim situacijama radi pod ograničenjima, kaže Žeželj, i to u smislu vođenja računa o bezbednosti zaposlenih, ali ne radi smanjenim kapacitetom.

-Neke kompanije su zbog povećane potražnje čak i povećale proizvodnju. Ljudi, što zbog pravljena zaliha, što zbog činjenice da su više kući, troše više na hranu. Očekujemo da će neki od planiranih novih projekata i investicija u Vojvodini biti privremeno odložen, ali da će preduzeća u proizvodnom sektoru izaći iz ovoga sa manjim posledicama – smatra Žeželj.

Iako se neke od ovih mera odnose na broj zaposlenih, u osnovi njihova funkcija jeste, kako navodi Žeželj, da se pomogne preduzećima da u vreme krize svoje obaveze prema zaposlenima ne smanjuju, dakle, da zaposleni u istom broju i sa istim obimom plata ostanu u preduzećima.

-Ipak, očekujem da će jedan deo zaposlenih u sektoru proizvodnje možda nekoliko meseci imati manja primanja, ali očekujem da će se i oni, poput preduzeća u kojima rade, brzo vratiti na kurs pre krize. U sektoru usluga opet, može doći do ozbiljnih pomeranja. Postoji šansa da se neka preduzeća i preduzetnici, bez obzira na podršku, ne izvuku i da se pojavi određeni broj nezaposlenih koji su do skoro imali obezbeđen posao u sektoru usluga. Ono što će, po meni, biti najinteresantnije pratiti jeste ponašanje ovih, sad već skoro 500.000 ljudi koji su se vratili u Srbiju u toku epidemije. Ukoliko neki veći procenat njih reši da ostane, to sa jedne strane kratkoročno može uticati na povećanje procenta nezaposlenosti, ali takođe može neke lokalne samouprave podići na lestvici atraktivnosti kad su u pitanju nove buduće investicije. Jer, u poslednje vreme je nedovoljan raspoloživi broj radnika postao glavni ograničavajući faktor da u neke lokalne samouprave dođu novi investitori – rekao je Žeželj.

Bolje pojašnjenje mera od onog koje su dali donosioci Žeželj kaže ne može dati, kao i da ih treba komentarisati tek kada kroz primenu vidimo njihove efekte. Žeželj se ipak osvrnuo na meru koja je možda izazvala najveći broj reakcija, a to je mera - 100 evra svakom građaninu Srbije.

-U osnovi smatram da je ovo dobra mera, ali da će njen efekat biti potpun samo u slučaju da se tih 100 evra potroši na kupovinu robe koja je proizvedena u Srbiji. Ili se potroše na odlazak na vikend ili godišnji odmor negde u Srbiji. Ja ću svakako svojih 100 evra potrošiti na ovaj način. Da bi se to desilo – ili stvarno treba napraviti sistem vaučera u toj vrednosti, ili treba uz podelu tih sredstava agresivno pokrenuti kampanju „Kupujte domaće proizvode“ i „Upoznajte Srbiju“ – rekao je Žeželj i uputio poziv svim čitaocima našeg portala da kupuju proivedeno u Srbiji i provedu odmor u Srbiji.