Žabalj je smešten u samom središtu Vojvodine, između opština Bečej, Srbobran, Titel, Temerin i Novi Sad, kao i Novi Bečej i Zrenjanin, koji su joj susedne opštine i svakako je zbog blizine većih gradova zanimljiv mladima. Opštinu čine četiri naseljena mesta: Žabalj, Gospođinci, Čurug i Đurđevo.
Obradivo zemljište zauzima 89,5% teritorije, a najveći broj stanovnika se bavi poljoprivrednom proizvodnjom (ratarstvom, povrtarstvom, stočarstvom).
Međutim promenom uobičajenih radnih navika sa početkom svetske pandemije Covid 19, mnogi su gradsku sredinu zamenili ruralnom radeći „na daljinu“ što niko pre toga nije mogao ni da zamisli.
I mada podaci pokazuju da se broj stanovnika u selima Srbije za samo 10 godina smanjio za više od 350 000 ljudi i da je više od 1000 sela u fazi nestajanja, ohrabruje činjenica da je taj broj stagnirao i da sve više ljude privlači život na selu. Činjenica je da se sve više mladih odlučuje da se vrati na selo, da li usled pandemije ili kao posledica užurbanog i stresnog načina života u gradovima, jer žude za prostorom i za svežim vazduhom ili možda pak zbog činjenice da mladi više ne trpe autoritete i žele da budu svoj na svome i da žive od svog rada, nije ni važno. Najvažnije je da se tu i zadrže da žive i zasnivaju porodice.
Kako zadržati mlade u manjim sredinama?
Prednosti su ono što su mane vezane za grad, dakle, priroda na “dohvat ruke” koje u gradu nema, zatim mir i tišina, međusobno pomaganje, izražen osećaj zajedništva. Čist vazduh je takođe veoma važna stavka.
Zbog pojačane migracije stanovništva u gradove poslednjih godina, zemljišta na selu su višestruko povoljnija i pristupačnija nego u gradu, pa za isti ili manji novac kao što bi u gradu kupili omanji stan, na selu možete kupiti veliku kuću sa prostranim dvorištem. Osim toga, postoje i subvencije tj. bespovratna sredstva koja država daje mladima, a namenjena su za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
Niži troškovi života na selu su takođe plus, posebno imajući u vidu da domaćinstva sama sebi obezbeđuju hranu: od mlečnih proizvoda, preko mesa, pa do voća i povrća, te tu dosta uštede, a ako i ne proizvode sami, u komšiluku ili pijaci će svakako pronaći sve što im zatreba.
Međutim, život na selu može da predstavlja izazov za zaposlene kada treba da brzo stignu do grada ako iskrsne neki sastanak ili događaj.
Ono što je svakako najveća prednost opštine Žabalj i što bi mogla da bude još veća motivacija mladima da se vrate na selo je razvijen drumski saobraćaj i odlične saobraćajne veze. Opština je raskrsnica važnih puteva, kroz njenu teritoriju prolaze magistralni put M-7 (Novi Sad-Zrenjanin) kojim je povezan sa međunarodnim pravcem E-75 (i koridorom 10), regionalni put R-122 (Bečej-Titel), kao i lokalni put L-104 (Žabalj-Temerin).
Centar za inovacije u zapošljavanju i omladinski centar, za lakši put do posla
Manjak zabave može biti problem, posebno za mlade ljudi, koji na kraju nemaju ni gde da potroše zarađeni novac.
Ali početkom godine otvoren je Omladinski centar u Žablju u kojem mladi imaju priliku da učestvuju u radionicama i edukacijama, poput učenja stranih jezika, priprema za buduća zanimanja, raznim događajima i predstavama i mesto gde se omladina može kvalitetno družiti i sprovoditi svoje ideje i planove.
Pre nekoliko meseci takođe je najavljeno da je će uz pomoć Ministarstva omladine i sporta biti formiran Centar za inovacije u zapošljavanju i tehnološko preduzetništvo, čime se stvara kvalitetniji život za mlade, pomaže se u zaposlenju, ali na taj način i mladi mogu da se zadrže na selu, jer je sve više poslova koji se mogu raditi od kuće, na daljinu. Zamisao je da se u centru održavaju kvalitetne obuke socijalnih veština, veb komunikacije i veb aktivnosti, i da se mladima pomogne u profesionalnoj orijentaciji kako bi lakše došli do posla.
Procvat turizma u opštini Žabalj
Svakako treba navesti da je turizam u poslednjih 4-5 godina u porastu u opštini Žabalj i da je dosta ljudi kupilo vikendice na obali Stare Tise u Čurugu i uz reku Jegričku, a kako su problem smeštajni kapaciteti vikend kuće se lako mogu izdavati. U saradnji sa turističkom organizacijom opštine sprovode se i različiti projekti usmereni na promociju proizvoda poljoprivrednih proizvođača, te je aktuelan projekat „Put meda i sira“ u okviru kojeg se ovi domaći proizvodi koji proizvode lokalni proizvođači predstavljaju ne samo turistima, već se izlažu po Srbiji i inostranstvu. I to predstavlja motiv za mlade sa idejom, željom i voljom da ostanu na selu, a da budu deo sveta.
Zaključak
Svakako najprecizniju sliku o tome koliko se mladih vratilo i ostalo na selu imaćemo tek nakon popisa stanovništva koji nas uskoro očekuje, ali ono što ohrabruje svakako je činjenica da više ne morate da radite najteže poslove na njivi ako se odlučite da živite na selu, već ako adekvatno uložite u svoje obrazovanje možete da radite različite poslove, a uživate u svim blagodetima na selu, bez da recimo svaki dan gubite sate u saobraćaju dok iz jednog dela grada u kom živite stignete u drugi gde vam se nalazi posao.
