Eko taksa je naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, koju su od 2019. godine obavezni da plate svi preduzetnici, pravna lica, udruženja i druge nedobitne organizacije.
Iznosi koje privrednici moraju da izdvoje za eko takse, kreću se od 5.000 do 2 miliona dinara. Rok za podnošenje prijave za eko taksu za tekuću godinu je 31. jul 2022. godine, a iznos eko takse određuje se na godišnjem nivou.
Visina takse bi trebalo da bude srazmerna danima kojima ste obavljali delatnost i plaća se u 12 mesečnih rata.
Ko je izutet od plaćanja eko takse?
Prijavu za eko taksu ne podnose:
* Korsnici budžetskih sredstava
* Stambene zgrade
* Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja
* Crkve i verske zajednice
Osim toga, pojedine delatnosti nisu razvrstane u Uredbi o uticaju na životnu sredinu, pa lica koja ostvaruju prihode od ovih delatnosti nisu u obavezi da podnose prijavu, mada je opšti savet da se konsultujete sa svojim lokalnim administracijama.
A s obzirom na to da pomenuta Uredba ne definiše koje delatnosti nisu u obavezi da praćaju eko taksu, jedini način da utvrdite da li baš vaša delatnost spada u grupu delatnosti koje nisu razvrstane, jeste da pogledate listu obveznika plaćanja eko takse, klikom na link OVDE.
Šta ako prijavu niste podneli do propisanog roka?
U skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, za nepoštovanje ove zakonske obaveze, predviđena je novčana kazna 10.000 do čak 2 miliona dinara. Ipak, u praksi primena ovih sankcija izgleda nešto drugačije. Još uvek nije učestala pojava da pravnim licima ove kazne zaista budu i naplaćene.
Državni organ će pre naplate kazne, prvo poslati podsetnik i upozorenje privredniku da izmiri svoju zakonsku obavezu.
