Proglašenje pandemije izazvane virusom COVID-19 uzdrmalo je svet i poremetilo normalno funkcionisanje društvenih procesa. Nakon globalne pandemije, svet je potom uzdrmao početak ruske invazije na Ukrajinu. I sve oči uprte su baš na ove zemlje.
Početak ruske invazije na Ukrajinu predstavljao je niz izazova za mnoge kompanije koje se iz dana u dan bore da obuzdaju posledice rata. Međutim, prema istraživanju nezavisne konsultantske kuće Horvat, koje je sprovedeno u 18 zemalja širom sveta, gubitak ruskog tržišta nema značajniji uticaj na prihode kompanija u 2022. godini.
Istraživanje koje je sprovela ova renomirana međunarodna konsultantska kuća, pokazalo je da posledice rata u Ukrajini kao što su rast cena energenata i sirovina, i rast inflacije, donosi negativne posledice domaćinstvima, ali ne i kompanijama koje su poslovale u ovim zemljama.
„Rat u Ukrajini izazvao je brojne poremećaje na tržištu, pre svega vezane za nedostatak sirovina, inflaciju i rast cena energenata. Činjenica je da će takva situacija uticati na određene segmente poslovanja“.
Međutim, kompanije koje su obuhvatili istraživanjem, ukupno 280 menadžera iz sektora bankarstva, građevinarstva, energetike, saobraćaja i automobilske industrije, osiguravajućih društava i drugih, nemaju strah da će to značajno uticati na njihove prihode u 2022. godini.
„Verujem da je to rezultat kvalitetnog definisanja strateških prioriteta, što je posebno važno u vremenima krize, sa kojom se tržište suočava poslednjih meseci“, navode u izveštaju.
Kompanije se od samog početka bore da obuzdaju posledice rata. Kako navode iz Horvata, kompanije su zbog povećanja cena energenata i sirovina, nedostatka materijala, inflacije, kao i problema u lancima snabdevanja, povećale i cene proizvoda u odnosu na prethodnu godinu. Kao rezultat svega, čak 70% anketiranih kompanija očekuje rast prodaje u 2022. godini, a skoro 80% očekuje isti u 2023.
Jedan od glavnih faktora rasta je trenutna inflacija, koja uzrokuje povećanje prodaje u većini industrija, čak i uz stagnirajući obim prodaje, ali i povećanu tražnju, što omogućava kompanijama da podižu cene.
Digitalna transformacija je svima potrebna
Kako bi uspešno izašle iz svake krize – dve godine pandemije, a potom i rat u Ukrajini, kompanije nastoje da realizuju postavljene ciljeve. Dokazano je da je digitalna transformacija poslednjih godina glavni prioritet poslovanja.
To je potvrdilo i istraživanje softverske kompanije Endava u kom je učestvovalo 1000 IT seniora i pokazalo da je pandemija uticala na to da ubrzaju digitalnu transformaciju za čak deset godina. Oni navode da će se ovaj trend nastaviti i da će sve više organizacije ulagati u razvoj veština koje su im potrebne za poboljšanje njihovih digitalnih kompetencija.
I ne postoji izuzetak niti pravilo koje definiše vrstu poslovanja koje iziskuje digitalnu transformaciju. Digitalna transformacija potrebna je svim korporacijama, malim i srednjim preduzećima, malim biznisima, samozaposlenim pojedincima. Nalazimo se usred digitalne revolucije poslovanja, gde će napredovati samo one kompanije koje u potpunosti prihvataju i ulažu u svoju digitalnu transformaciju. Kako predviđaju stručnjaci, digitalno transformisane organizacije će doprineti više od globalnog BDP-a do 2023. godine.
Kakva je situacija u Srbiji?
I kompanije u Srbiji se takođe suočavaju sa rusko-ukrajinskom krizom, te su mnoge bile primorane da prilagode svoje poslovanje novonastaloj situaciji. Kako u Evropi, tako i na domaćem tržištu, digitalna transformacija se pokazala kao ključna za razvoj i rast srpskih kompanija.
„Odgovor malih i srednjih preduzeća na globalnu nepredvidivost u uslovima kriza i šansa za dalji razvoj jesu korišćenje komparativnih prednosti, prilagodljivosti i sposobnosti da se brzo reaguje, kao i snažnije uključivanje u lance dobavljača u oblasti automobilske industrije, inovacija i tehnologija, gde postajemo područje ekonomskog interesa’‘, izjavio je nedavno predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i poručio da je PKS spremna za sve vrste saradnje i sa kompanijama i sa donosiocima odluka, kako bi se ublažili udari krize na tržište u Srbiji.
U Srbiji sve više ruskih kompanija
Rat u Ukrajini i ekonomske sankcije koje Amerika i Evropska unija uvode Rusiji, primorali su mnoge zapadne kompanije da odu iz Moskve, ali i mnoge ruske da presele svoje biznise u druge evropske zemlje. Prema podacima Agencije za privredne registre zaključuje se da im je jedna od novih destinacija i Srbija. Prema poslednjim podacima, od 24. februara kada je počeo sukob do 20. jula u Srbiji je registrovano 459 privrednih društava sa ruskim ili većinski ruskim vlasništvom. Takođe pored njih se i 1.061 osoba iz Rusije registrovala kao preduzetnik.
