Kriza u poslovanju predstavlja promenu u tom istom poslovanju. Najčešće je nepredvidiva i sinonim za otežane procese, možda gubitke i nepoznanice. Iako takva, ona nakon prevazilaženja neretko označava šansu za prosperitet i izlazak u javnost u jačem i „osveženom“ stanju. Na koji način, onda, da dođemo do te šanse? O tome pišemo više u tekstu.
Na šta bi trebalo usmeriti posebnu pažnju?
U zavisnosti od vrste krize i od prirode poslovanja preduzeća, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na otklanjanje njenog uzroka. Da bismo razumeli način na koji kriza „drma“ poslovanje, važno je primetiti da do promena dolazi ne samo unutar našeg preduzeća i u našoj važnoj poslovnoj dokumentaciji, već i na tržištu. I to tržište bi trebalo posmatrati.
Odličan primer je jedno dobro opažanje sada nakon nekog vremena od početka pandemije. U zavisnosti od vrste poslovanja, neki biznis modeli više ne postoje, ili su pretrpeli ogromne gubitke ili su se prilagodili i postali inovativniji. Tako se prodaja više nego ikad prebacila na internet, a e-commerc je dobio svoju najbolju šansu.
Na taj način su neke firme nestale, a neke su zabeležile poslovanja godine.
Planiranje i realizacija biznis modela
Iako se podrazumeva da ga imate, vrlo često će se desiti suprotno. Potrudite se da isplanirate korak po korak na koji način će vaše poslovanje teći, kojim kanalima, kojoj ciljnoj grupi i objasnite, kako sebi, tako i saradnicima, zašto baš njima. Kreiranje je jednostavno, brzo i „bezbolno“ samo ukoliko tačno znate šta, kako i kome isporučujete, koja je vaša vrednost, šta su misija, a šta vizija.
Najvažniji segmenti su: kupac, vrednost, kanali distribucije proizvoda, odnosi sa kupcima, tokovi prihoda, aktivnosti, partneri, troškovi.
Regrutovanje
Za vreme pandemije, mnoge firme su otpustile radnike usled umanjene ponude i potražnje. Za vreme krize to je i očekivano. Ipak, šta mislite o regrutovanju za vreme krize? Možda zvuči nerealno ili izvan mogućnosti, ali baš tada bi trebalo da u svoj tim ubacite određeni broj pripravnika, volontera, menadžera i ostalih eksperata. Na taj način pripremate teren u defanzivnom modulu, što uvećava mogućnost da prevaziđete trenutne probleme tako što ćete od njih napraviti šansu.
Da li smo spremni za naredne krize?
Niko nikada nije u potpunosti spreman za krizu, jer je ona, najčešće, nepoznanica. Ukoliko se, pak, budete pridržavali gore navedenih opštih koraka, možete biti sigurni da ste dali sve od sebe da vaše poslovanje „izađe nepovređeno“. Obratite pažnju na to da u velikom broju poslovanja koja su u krizi kao i vi, imate šansu da zauzmete nečije mesto ili postanete predvodnik niše u kojoj poslujete ako ste spremni, proaktivni i inovativni.
Šta je još važno?
Krizu niko ne voli, o krizama se ne priča na glas samo da bi se sprečilo njeno „prizivanje“, kriza je ekvivalent za slabost i propust. Da li mora biti baš tako? Svaka vrsta analize i činjenicama potkrepljeni saveti dobro su došli, a tako je zato što svaka ublažena ili sprečena kriza vraća normalno stanje, a normalno stanje je nova šansa.
Planiranje krizne situacije je upravo zbog toga od elementarne važnosti za poslovanje, ali shvaćeno na pravi način. Planiranjem ne sprečavamo krizu, jer ne znamo ni kada će do nje doći, zbog čega, pa ni koju vrstu krize da očekujemo. Planiranje je naš važan poziv u pet do dvanaest, šansa je ono što dolazi pet minuta nakon.
